Munje: Opet! - Nekog šarma ipak ima

Prošle su 22 godine otkako je snimljen Munje!, jedan, od, pa, nazovimo ga "kultnijih filmova" jedne generacije s ovih prostora. I, tada, kao i sada, u rediteljskom sedlu nalazio se Raša Andrić, a i glumci su manje-više isti, predvode ih Boris Milivojević, Sergej Trifunović, Nikola Đuričko... dok su nova lica Ivana Zečević, Jelisavete Seka Sablić, Dragan Marinković Maca.... I scenarista je isti - Srđa Anđelić (istina u prvom je bio "samo" koscenarista sa Rašom, a sada je samostalni potpisnik). Moglo bi se reći da su svi sastojci tu, ali, osim, tok nekog prizvuka "šarma" ili "šmeka", osnovni utisak jeste da je film pre svega snimljen kao dobar provod "za ekipu", a manje "za istoriju". Što baš i nije moralo. Prvenstveno...

Reditelj Raša Andrić prošle godine ponudio nam je veliki regionalni hit Leto kada sam naucila da letim, veoma simpatičnu "dečju" pričicu koja je svojom emotivnom potkom budila najpozitivnije reakcije gde god da se prikazuje. S te strane, zaista bi se pravim pravcatim "baksuzom" mogao nazvati onaj koji bi za taj film imao loše mišljenje. U slučaju Munje: opet!, međutim, sasvim opravdano bi se mogle staviti neke primedbe - na primer, zašto se, pre svega, nije malo više poradilo na, hmmm... recimo, još većoj celovitosti dela, koja bi ga učinila čak i superiornijim od originalnog ostvarenja, umesto što smo dobili samo potvrdu starog nepisanog pravila da su filmski nastavci, ipak, slabiji od originalnih ostvarenja. 

Boris/Mare i Sergej/Pop ponovo se nadgornjavaju sa Gojkom Sisom. Ovaj put kada čuju da je izvesna "autotune" pevaljka Mila Sila ukrala njihov sempl i pod patronatom Gojka/Đurička napravila veliki hit koji ju je učinio pravom muzičkom zvezdom nove generacije. Mare i Sergej su i nakon 20 godina ostali zarobljeni u svojim "nezrelim" godinama, vozeći se u raspalom autu na gurku, duvajući i idući s žurke na žurku izigravajući vanvremenske momke čije vreme nikad neće proći. Međutim, kada čuju pomenuti hit Mile Sile, ne treba im puno da shvate da iza "narušavanje njihovih autorskih prava" stoji Gojko Sisa, te odlučuju da mu se osvete.

A, Gojko je u međuvremenu postao "faca" u Beču i baš sada priređuje 20 godina mature za drugare iz razreda (i razrednu starešinu Seku Sablić - Smilju Torturu). Boris i Pop kreću u Beč, a u istom autobusu je i mlada trojka srpskih hemičara koja tamo ide na međunarodno takmičenje, a ujedno su i pronalazači misteriozne supstance koja čini da GojkoSisin karmin-droga dobije ukus koji ne izaziva mučninu i povraćanje kod konzumenata. A, sve to će izazvati i reakciju pomenutog Mace, Đuričkovog okrutnog suparnika u bečkom podzemlju. Pa, ko se snađe...

Nakon prilično furioznog uvoda u priču, kom ne bi trebalo da postoji neka veća zamerka (omaž čuvenoj žurci iz prvog filma), nit pomalo kao da se gubi dolaskom u Beč. Tu već počinje da se previše karikira, kao da se scenario previše improvizuje, likovi se pojavljuju i gube, i nemaju nekog prevelikog značaja za celovitost priče, ako imaju uopšte. Tako se stiče utisak da se neki ostali gotovo potpuno neiskorišćeni, a bez nekih je baš totalno i moglo. Tu prvenstveno mislim na drugare s mature, od kojih se mnogi netragom gube tokom filma, dok neki žele da "na silu" budu bitni. Sve to, ipak, očitava utisak "nedovoljne sistematičnosti", što ukupnom proizvodu ne daje onoliko visoku ocenu koju bi, recimo, mogao da zasluži ako bi se u obzir uzeli prvenstveno početak (pomenut) i finale filma (od scene u Macinom lokalu gde Mila Sila treba da nastupa, a Sergej i ekipa joj "ukradu šou" - mada i tu ima "šniranja").

Sve u svemu, ko je gledao Munje!, ima sve razloge da pogleda i Munje: opet!. Neko će otići zadovoljan, neko neće, ali vredi žrtve. Nekako, sentiment i dalje postoji. A, nije isključeno da će biti još nastavaka. Nekako, čini mi se da bi tu bilo materijala, možda i za neku TV-seriju... možda "Deca Munja", ili "Munje kao deca"...