Mutiny - A gde je tu Ambicija?

Neki bi rekli šta će ti "ambicija" kad je tu Jason Statham? Ali, nije baš tako, Mutiny je imao dovoljno inspiracije da postane prilično OK akcić, ali se negde ta ambicija zagubila. Gde?

Džejnon je taf gaj, bodigard bogatog tajlandskog vlasnika KMG firme za prevoz brodskog tereta. Kada mu ubiju gazdu, a njega optuže da je izvršilac, Džejson mora da se ukrca na odlazeći teretni brod, kako bi razotkrio zločince, sprao ljagu s svog imena i shvatio ko tu koga, uopšte šta i kako. E, tu je i stanovita plavuša Endži (Annabelle Wallis), koja se kao treći oficir ukrcava na brod, inače samo radeći posao, a zapravo žudeći sve vreme da bude u Lej Eju sa svojom ćerkicom, te ona ništa ne zna o pravim planovima posade (jedina od svih njih???!!!), koja će mu pomoći da se izbori s svim tim zlicama i spasi one koji su žrtve sprovedenog hjuman trafikinga. A, naravno, tu su i "dobri momci" konjica američkih marinaca...

E, ta plavuše i jeste glavni problem ovog filma. Pozivam se na čuvenu rečenicu majstora vesterna Džona Forda koji je tvrdio da "ako imaš pušku na zidu u kadru, ona kad-tad mora da opali" (ili tako nekako). Dobro, Endži s vremena na vreme opali, zna i da mlati, ali, generalno, umesto nje taj lik je mogao da glumi i neki Pera Perić (ili Miki Maus) - ne bi bilo razlike. Stameni Džejson i plavuše Endži čak ni da se zaljubljeno pogledaju, a kamoli nešto više. Naravno, tu ne mislim bukvalno da je trebalo ubaciti bar scenu seksa u brodskoj kabini ili na brodskoj palubi okupanoj vrelim okeanskim suncem i pesmom galebova, ali bar tren emotivnijeg odnosa dvoje ljudi koje progone napucani plaćenici-krijumčari, dobro bi došao. Ovako, mogao je umesto Endži/Anabele da bude i znojavi Kinez iz brodskog kontejnera, koji zna karate, bilo bi scenaristički opravdanije...

Reditelj Jean-François Richet ima u svojoj filmografiji nekoliko veoma pristojnih akcija i trilera. Prethodni film bio mu je Plane u kome nevaljalce tamani Gerard Butler (recenziju pročitajte na Plane - Pristojan akcić neinventivnog naziva), a nagradu Francuske akademije dobio je za L'ennemi public n°1 iz 2008. godine. Mutiny ima potrebne atribute za pristojan osvetnički film, ali, jednostavno, osim prisutne tenzije, falilo je preko potrebnog autorskog digniteta da bi se film izvio bar malo od suvog proseka.

Šteta... 

... najviše zbog Endži...