Clean Hands - Snažno, surovo, nadajuće...

Neki filmovi svojom porukom, prosto, nadrastaju filmsko platno. Iznenade. I ostanu! Clean Hands jeste jedan od takvih. Iznenadnih i neočekivanih. Reditelj i scenarista Jake Allyn ponudio nam je jednu takvu, oporo-policajsku krimi-narko-dramu, zasnovanu na istinitim događajima, utoliko bilniju, ali i nadajuće-inspirativniju da dobrih i plemenitih ljudi još ima na ovom svetu, da postoje tamo gde se baš i ne nadaš da ćeš ih sresti, te da spas još uvek može da se pronađe. Allyn, koji je, inače i holivudski glumac, pre ovog filma, režirao je još samo takođe krimi-dramu Ride iz 2024. godine, ali ovde je demonstrirao umešnost dostojnu mnogo prekaljenijih i citiranijih kolega.

Policajac-narednik Kevin Simmers (glumi ga Zach Braff) cenjeni je vođa čuvara reda i zakona u gradiću Hagerstaun, neumorni borac protiv lokalnih dilera i narkomana. Ali, on ima i veliki porodični problem - njegova jedina ćerka koju obožava - 19-godišnja Brooke i sama je zavisnica! Prvo od tableta, a zatim i heroina. Kevin pokušava na različite načine da je spase od ovog zla, ali iskušenja su prevelika za emotivnu tinejdžerku. Kako vreme prolazi, otac se nađe sve razapetiji između policajske dužnosti i odanosti svojoj ćerki. Pri tom će oboje otkriti da postoje stvari koje su iznad mogućnosti da na njih svesno utiču, jer se najsuroviji kriminalci ne nalaze isključivo među onima koje je dobri otac uvek progonio.

Nije spojler u pravom smislu te reči ako otkrijem da na kraju filma Kevin Simmers osniva utočište i rehabilitacioni centar za lečenje bolesti zavisnosti, napuštajući policiju i pronalazeći novu ideju-vodilju za ostatak života, ne samo svog, stvarajući i testamentarnu nezaboravnu zaostavštinu. U njegovom centru, vizionarski stvorenom na lokalnoj livadi, nema mesta za korupcionaške zlostavljače iz različitih državnih vladinih i nevladinih sektora. U novoosnovanom centru, nazvanom Brooke's House, osnovna je namera dati šansu "posrnulim" ženama da postanu ravnopravni činioci nekog boljeg društva, integrišući se u njega kroz sprovođenje dugoročnih programa (intenzivno savetovanje, terapija uz medicinsku pomoć) s fokusom na prevenciju recidiva, umesto na kratkotrajno kliničko lečenje, kao što je slučaj u većini ostalih ustanova sličnog tipa (zvanični podaci kažu da je do sada kroz program prošlo više od 200 žena, koje su u datom centru naučile novi zanat i stekle radne navike, te da se ova ustanova delom finansira kroz sopstvenu proizvodnju i prodaju čokoladnih pralina koje štićenice same prave - Brooke's House Chocolates!).

Zbog svih ovih podataka, Clean Hands jeste ostvarenje pred kojim se mora stajati mirno, čak i zanemarajući eventualne "kvalitativne zbrzanosti", pre svega izražene na samom kraju filma. Legenda kaže da je sama ustanova bila i finansijski partner u stvaranju filma, te da trećina od finansijske dobiti ide direktno u fond organizacije, kao i to da su mnoge žene-štićenice i same učestvovale u stvaranju ovog filma, pre svega kao deo tehničke ekipe. Dodajte tome izuzetno uverljive uloge dvoje glavnih protagonista - oca i ćerke (Zach Braff i Esther McGregor) i dobićete zaista izuzetno kvalitetno provedeno vreme upoznavajući se s činjenicom da negde u svetu još postoji filantropija!

Preporuka. Nada. I otrežnjenje. Zlih i pokvarenih ljudi ima na sve strane. Ali, i dobrih... Samo ih treba pronaći.