Orphan: First Kill - Bez pravog roditeljskog nadzora

Neverovatno šta filmski autori dozvoljavaju sebi da se dogodi! William Brent Bell jeste iskusni žanrovski reditelj (Separation, Brahms: The Boy II, The Boy, Wer, The Devil Inside, Stay Alive) koji se ovaj put dohvatio zadatka da napravi takozvani prequel jednom od najupečatljivijih horor-filmova ovog doba - Orphan iz 2009. godine. I, ajde to što su Bellovi filmovi manje-više bili prosek horor-žanra, kao uostalom i ovaj film, ali nedopustivo je da prilikom obrade jednog takvog klasika načini materijalnu grešku u snimanju koja, jednostavno, ne može a da ne upadne u oči - naime u jednoj sceni, kada Esther slika, na njenom platnu vidimo suzu u očima naslikanog lika najpre u levom, pa u desnom oku, pa onda ponovo u levom. Kako se to desilo, dođavola??? Nema se utisak da je u pitanju neko autorovo "umetničko filozofiranje"...

Inače, Orphan: First Kill bio bi podnošljiv film, da nema te zaista neopraštajuće greške iz prethodnog pasusa. Iako ovaj film ima ozbiljnih problema i na mnogim drugim planovima, oni nisu neopraštajući, odnosno one koje bi učinile film negledljivim. Naravno, "teret" koji je nametnuo reditelj Jaume Collet-Serra s prethodnoim ostvarenjem Orphan (videćemo šta će uraditi s Black Adam) jeste prevelik. Njegovo viđenje priče o poludeloj odrasloj osobi koja se krije u telu devojčice date na usvajanje plenilo je na nekoliko nivoa koje Bell nije uspeo da dosegne, mada, ne može se reći da se nije trudio da ide stopama koje je utabao prethodnik.

Jedan od problema novog filma jeste i to što znamo kako će se završiti (jer je prequel), pa nijednog trenutka "ne strepimo" nad sudbinom aktera. Ovaj put, saznajemo kako je ludača Esther pobegla iz sanatorijuma u Estoniji i obrela se u SAD. Za taj njen "boravak" u novoj sredini vezan je i jedan-jedini twist (zaista prilično neočekivan - da ne spojlujem) koji scenariste uzdiže od prostog prepričavanja već viđenog u prethodnom filmu. Dobro, potrebno je još i da zanemarćemo i to što Estonci u svojoj zemlji govore engleski, pa i još "par" scenarističkih sitnica, kako bi filmu dali podnošljivu ocenu, ali onda usledi baš neoprostivo smandrljavanje kadra iz prvog pasusa, i film sklizne u rupu iz koje nema povratka (znam, reći će fanovi - "pa nije to tako strašno, dešava se, kao kad zaborave mikrofon u vrhu kadra, ali, izvinite - meni je to neoprostivo!!!).

I, teško je na kraju reći - gledajte prvo Orphan: First Kill, pa onda Orphan, kako se radnja hronološki dešava. Orphan krije "iznenađenje" konačnog raspleta, kojim bi gledanjem Orphan: First Kill bilo upropašćeno. A, opet, gledanjem po redu, kako su filmovi snimljeni (prvo Orphan, pa Orphan: First Kill) samo ćete učiniti nepopravljivu štetu ovom što ga Bell potpisuje, jer je eonima slabiji. Pa, sad, kako odlučiti. Bez Orphan: First Kill se i može, ali bez Orphan ne bi trebalo...