Dog - Siromašna kost...

Oko nekih filmova, baš se marketing upinje da ih nahvali. Takav je, otprilike, slučaj i sa filmom Dog, za koji je simptomatično to da su mahom američki filmski kritičari oduševljeni, dok su, recimo, britanski prilično rezervisani. Tako nešto se, uostalom, može videti i po kritikama na sajtu "Rottentomatoes", na kome film ima čak 75 odsto, dok, recimo na IMDB ima isto tako "obećavajuću" 6,6 ocenu. A, zapravo, ako se mene pitate - jedva da je prelazna...

Osim što je glavni glumac, Channing Tatum je i ko-reditelj ostvarenja o ranjenom i istraumatizovanom vojnom rendžeru koji, usled nemogućnosti da ponovo bude poslat na borbene zadatke diljem sveta, sada treba da odvede vojnog psa svog poginulog kolege na njegovu sahranu. Pas je opasan, pa se retko ko usuđuje da mu priđe. I, tako njih dvoje kreću na put po SAD, uz obećanje nadređenih da će preispitati odluku da Tatuma liše mogućnosti da ponovo ode u rat, ako uspešno izvrši ovaj postavljeni "bebisiterski" zadatak...

I, to bi bio okvir za eventualno zanimljivu komediju, da većina viđenih minuta, zapravo, ne predstavlja scenaristički stereotip, koji se veoma brzo zaboravlja. Tokom svog "road-tripa" Tatum i pas, uprkos početnom antagonizmu, sklapaju "dirljivo" prijateljstvo, a sve vodi ka predvidljivoj završnici, koja, uprkos "humanoj" poruci, nikoga neće potaknuti da shvati zašto je ovakav film uopšte bio potreban. Osim, naravno, ako se izuzme priča o dobroj vojničini, koji ima svest o tome šta predstavlja odanost po svaku cenu, pa čak i mogućnost da se "iskeženi zubi" mogu iskoristiti i na drugi način od onog militantnog (pažljivo izbegavam spojler, mada se čini i da su autori ovog filma pažljivo "izbegavali" da još više apostrofiraju baš tu "pacifističku" crtu koju je film mogao da ima...).

Tatum i Reid Carolin (kolega-koreditelj) obojica su debitanti u ovom poslu, i to je itekako vidljivo. Dog jeste "ravan" film, bez pretenzija da ozbiljnije razvije potencijale svoje priče. Što je velika šteta, s obzirom na aktuelni svetski trenutak. Ovo je mogla biti "jaka" anti-ratna priča, namenjena mnogo široj publici, nego što su, recimo, obožavaoci pasa, podvrsta "Belgijski malinoa". Prilično neshvatljivo jeste da u celom filmu, osim Tatuma i psa, gotovo i da nema "bitnijih" likova, pogotovo onih ženskih. Nekoliko "epizodnih" likova, na koje Tatum i pas naleću tokom 100 minuta trajanja, toliko su, zapravo, neobjašnjivo površni, uključujući i priču o Tatumovoj (valjda?) porodici, da skoro uopšte ni nemaju opravdanje za svoje postojanje. 

Ako se za sve vreme filma koji bi trebalo da bude komedija nasmejete jednom, onda tu nešto nije u redu. Sladunjavo, zamorno i ne baš maštovito. Mada, ako se "furate" na fazon "vojničine dobrog srca", a uz put i volite životinje, a posebno pse, možete da pogledate. Neće boleti, ali nećete ni izaći srećniji s projekcije...