Deset u pola - Ogladneh...

"Oskarovac" Danis Tanović snimio je film čiji je podnaslov komotno mogao da bude i "Bosanska Little Italy". Kao što se snimaju različite moderne verzije Šekspira, i Danis je posegao za nečim sličnim, mada manje "upadljivim" - snimanjem filma koji će biti "ovdašnja" verzije jedne simpatične komedije iz 2018. godine...

Deset u pola jeste priča o "nadgornjavanju" dvojice prijatelja-ćevabdžija s Baščaršije, o tome ko je bolji majstor - Branko Đurić ili Izudin Bajrović. Đura-Enis ima sina Orhana koji je u vezi sa Izudinovom ćerkom Lanom, magistrom kulinarstva iz Nemačke (ili tako nešto). Ona mašta o tome da ode iz Sarajeva i otvori restoran u Nemačkoj, novopečena je vegetarijanka, a on ne želi da se "mrdne odavde", jer "boljeg grada na svetu nema". Lanin otac je razočaran kada čuje planove svoje ćerke, ali i ne želi da se upusti u nove poslovne poduhvate sa svojim drugarom Enisom, odnosno pakuje i izvozi ćevape šaljući ih širom sveta. Njemu je dovoljna Baščaršija...

E, sad, u Sarajevo dolazi poznata food-vlogerka iz Zagreba - Gordana Matić (glumi je Anja Matković), koju, igrom slučaja Enis upućuje u susednu ćevabdžinicu kod Izudina da proba "najbolje ćevape na svetu". Ona je oduševljenja, postavlja vlog na svoj kanal i posao počinje da cveta Izudinu. Đuri-Enisu povređena je sujeta, pa pokreće priču o takmičenju za najboljeg ćevap-majstora u Sarajevu, koje bi se prenosilo i putem interneta. Stvari se zakuvavaju, a to će se odraziti i na vezu Lene i Orhana. Usput, Đuri-Enisu je u opasnosti i novi poslovni poduhvat, jer postaje predmet "zavere" lokalnih tajkuna, to jest, ljudi "sumnjivih prošlosti"...

Osnovni zaplet veoma podseća na onaj iz Little Italy, samo što je u tom slučaju "rat" izbio između dve porodice italijanskih doseljenika u SAD - zbog toga ko bolje sprema - pice! Ovde su pice zamenile ćevapi, što bi, nekako, valjda trebalo da bude i "srcu priraslije". U svakom slučaju, scenaristička sličnost ili ne, Deset u pola jeste zabavna "razigranka", u kojoj se pojavljuju i Halid Bešlić, Goran Bregović, Elvis J. Kurtović... Dajte tome i nekoliko zaista britkih muzičkih numera, među koji se posebno ističe završna "To je taj minimalizam" benda "Letu štuke", i dobićete veoma lep način da se provede 90-tak minuta života.

Tanovićev film obiluje lepim emocijama, simpatičnim "mangupskim" humorom i veoma jasnom fotografijom, usled koje Baščaršija podseća na grčke ili turske uličicice prepune lokalnim restorančićima i kafanicama, u kojima turisti i lokalci mogu da bar za trenutak da zaborave na svakodnevicu i "otputuju" u neki bolji svet. Svi likovi su upečatljivi i uživanje ih je gledati, a poseban "šmek" daje i to što je ovo (čini mi se) u regionu sigurno, a možda čak i jedini film na svetu, u kome se glumci pojavljuju s "antikoronskim" maskama, te jasno stavljaju do znanja da se radnja dešava u doba najaktuelnije pandemije, tretirajući koronu kao ravnopravnog ambijentalnog "drugara"...

Gledati - i Deset u pola, i Little Italy...