Najbolji filmovi 2024. godine

Godina 2024. je prošla i red je da se podsetimo nekih od najinteresantnijih filmova koje smo videli u tom periodu, po mišljenju vašeg skromnog kritičara. Napominjem da ovo nikako nije lista koja bi obuhvatala SVE ZAISTA najbolje filmove, već samo one koje sam ja imao prilike da pogledam (a trudio sam se :)) i koji se "po nečemu" dovoljno razliku od ostalih filmova da ih uvrstim na listu.

Komentarišite i dostavite nam svoje liste 10 najboljih ostvarenja...

Što se mene tiče, evo ovako:

10. Longlegs

Longlegs mogli bi da nazovemo i "ne baš preveliko budžetnim" ostvarenjem, te je utoliko i vredniji u žanrovskom rangiranju poslednjih godina (rekao bih možda čak i duže). Reminiscencije na neke žanrovske postulate su prisutne - od Carrie i The Silence of the Lambs, pa sve do, ako hoćete priča o zlokobnim lutkama iz The Conjuring i Annabelle. Ipak, Longlegs jeste "sporovozeći", gotovo "starinskim šmekom" napravljen film, te tako dobiju posebnu patinu koja se, verovatno neće svideti baš ljubiteljima akcionih slešera i brzinskog kasapljenja.

9. Azrael

Ovo je film koji traje 85 minuta, a u njemu skoro da nema nijedne izgovorene rečenice (ako izuzmemo kratko pojavljivanje slučajno zalutalog kamiondžije - a i on priča čini mi se na španskom, ili tako nekom jeziku...). Shodno takvoj kompoziciji, ovo jeste itekako "primetno" ostvarenje. Horor bez govora u tom smislu čak predstavlja i nadogradnju A Quiet Place. I to je ono što je fenomenološki najvrednije u ovom ostvarenju.

8. Love Lies Bleeding

Ono što Love Lies Bleeding uzdiže od proseka jesu veoma ubedljiva ostvarenja dve glavne junakinje. Hemija Kristen i Keti, uz dobro nam znanog Harisa, pleni tokom celokupnog trajanja, a sam film može da se podiči svojim postojanjem tokom tri četvrtine filma, da bi tek donekle na samom kraju, možda upao u rupicu "ne baš visine zadatka". Ali, ta mala "anomalija svršetka" nije dovoljna da celokupni utisak ne bi bio prilično povoljan, pogotovo što trilera koji ispred sebe nose odrednicu "erotski" gotovo da više i nema na gledalačkom repertoaru.

7. Strange Darling

Snimljen "staromodnom" tehnikom na traci od 35 mm, triler sastavljen od šest poglavlja, razbacanih kao u već pomenutom Tarantinovom klasiku, uzbudljiv i nepredvidljiv kao da koketira s najznačajnijim ostvarenjima žanra, zavodljiv i provokativan, a opet nekako "nostalgično nežan". I, nema tu mnogo diskusije, ovo je jedno od najprijemčivijih filmskih "izdignuća" poslednjih godina, pokazatelj kako se uz ograničena novčana sredstva može da snimi zaista zapaženo delo, koje se ni u nadolazećim vremenima neće stideti svoje neprolaznosti.

6. A Different Man

Posle odgledanog čovek nije siguran da li je u pitanju remek-delo ili propuštena šansa. Nisam ni sam siguran, ali kad jedan film izaziva takvu dilemu, onda je sasvim sigurno da opravdava svoje postojanje, kao i našu umešanost u potrošeno vreme zbog bavljenja istim. Uostalom, da tu nečega ima, svedoče i nagrade koje je dosad dobio na značajnim filmskim festivalima, od Berlina gde je Sebastian Stan dobio nagradu za najbolju mušku ulogu, preko nagrade za najbolji scenario na Sitges festivalu, pa do nagrade za reditelja (Aaron Schimberg) "na koga posebno treba obratiti pažnju" u Palm Springsu i nedavne Gotham nagrade za najbolji film nezavisne produkcije. A, biće ih, najverovatnije, još...

5. Kinds of Kindness

Tri prilično "sumanute" priče čine "celinu" koja je namenjena gotovo isključivo najljućim pobornicima Lanthimosovog stvaralaštva. Čini mi se da su sve tri priče dovoljno "intelektualno superiorne" da su mogle da budu i zasebni filmovi, i to i jeste najveća manjkavost Kinds of Kindness.

4. Civil War

Zanimljivo koliko loših komentara, a film je, zapravo, veoma dobar - malo mu fali da bude vrhunski. Film koji ne zauzima stranu i ne trudi se da zamaskira jedinu istinu da svaki rat prati zlo i da tu više nije ni bitno ko je prvi počeo i zašto.

3. Here

A, Here jeste pravo-pravcati umetničko delo. Ako bih mu tražio pandane za poređenje, možda je po bliskosti emocija najbliže onima što su nam ponudili The Tree of Life ili Cloud Atlas, filmovi o krhkosti i izazovima ljudskog postojanja, na granici njihove jednostavnosti i važnosti u ukupnom poretku shvatanja reda u univerzumu.

2. Thelma

Vratolomije nastaju kada dvoje "staraca" krenuće u potragu za kriminalcima, a njihova "odiseja" prilika je i za preispitivanja mnogih emocija, veoma elegično zamešanih u finu melanholičnu komediografsku potku, onu koja izaziva nevini smešak na usnama, pažljivo balansirajući na ivici onog što bi se moglo nazvati "društveno-moralna korektnost". S te strane, Thelma jeste itekako "angažovan" film, mešavina akcije, komike i drame, u kojoj neki krajnji simpatični i dragi likovi (dodajmo tome i Malkolma MekDauela), ostavljaju pečat veličanstvene prolaznosti vremena i čitaju nam lekciju o beskonačnosti stvaranja.

1. Emilia Pérez

Iskustvo koje nam je ponudio Jacques Audiard odiše lepotama i punoćom kadrova, scenarističkom imaginacijom dostojnom majstora zanata. Njegovi potezi su hirurški rezantni, provokativni i nadasve neubičajeni za žanr kojim se samouvereno nadahnjuje. Muzičke i plesne numere jesu totalno funkcionalne i uklapaju se u ambijentalnost i egzotiku celokupne priče, tako da njihovo posmatranje daje osećaj apsolutnog doživljaja (Zoe je blago!)