Under Paris - Najbolje još od "Jaws"?

Jedan svetski kritičar ekstatično je napisao da je film Sous la Seine (ili "Under Paris", kako ga prevedoše) nešto najbolje snimljeno o ajkulama još od čuvenog Spilbergovog Jaws. Ja baš možda i ne bih išao tako daleko, ali francuski pa... nazovimo ga "akcijski horor s elementima SF" svakako jeste veoma interesantan izdanak ovog "podžanra". Prvo, ne pamtim baš da smo imali neki evropski film o pomahnitalim ajkulama, a drugo taj žanr "kataklizmičnosti" uglavnom je zapao u ustaljene vode najčešće pripovedajući o grupi nabildovanih turista koji se nađu u sred nekog okeanskog plavetnila, a progoni ih "bela smrt", ili je u pitanju "skupoceni" blokbasterski Megalodon-ski pokušaj da se dodvori blagajnama "koje život znače". Ili, s druge strane, neki jeftini Asylum egzibicionizam, koji zaslužuje postojanje samo na VOD ili nekoj sličnoj platformi (što automatski ne znači da neće imati svoje poklonike, ali hej...).

E, pa, Sous la Seine jeste u krajnjem slučaje "sve pomalo od nabrojanog", ali izvedeno u krajnje simpatičnoj meri, da se kvalitativno zaista može porediti s najboljim izdancima žanra (dobro, aj Spilberg...).

Sophia je priznata naučnica koja istražuje morski svet, a "specijalnost" joj su, naravno - ajkule! Na početku je vidimo kao članicu tima koji nastoji da spase okeanski živalj od uginuća koje im sleduje usled enormnog zagađenja njihovog staništa usred nagomilanog đubreta koje ljudi bacaju. Ekologija? Greta Tundberg? Ima i toga. E, pa stvari krenu krivim i prilično krvavim tokom, ali da ne otkrivam...

Tri godine kasnije, Sophia je u Parizu, nastoji da iza sebe ostavi traume prošlosti, ali se one vraćaju kada joj priđe mlada ekološka aktivistkinja i otkrije joj da se u Seni nalazi ajkula koja je na početku filma uradila to što jeste. Otkud ajkula u reci? Sophia zna da je to moguće, ali policija ne zna. Mlada aktivistkinja putem društvenih mreža organizuje akciju spasavanja velike bele ajkule, uskoro treba da se održi i specijalni trijatlon koji gradonačelnica ushićeno najavljuje kao uvertiru u Olimpijske igre, a jedno od disciplina biće i plivanje u Seni... Šta može poći po zlu? Puno toga, ali treba da otkrijete sami...

A kraj? Ono što Sous la Seine ponudi na kraju jeste obrt koji će se prepričavati, pa možda i nešto najvrednije u filmu. Totalno ludilo, tako nasuprot "već viđenom" u sličnim filmovima. 

I, neka vas ne zastraši povremena sličnost s filmovima pomenute "Asylum" produkcije, ovo jeste itekako vredno gledanja. Naravno, ako volite žanr. Uostalom, reditelj Xavier Gens ima priličnu respektabilnu "akcionu" filmografiju (Farang, Cold Skin, The Crucifixion, The Divide, Hitman, Frontière(s)), pa tek da znate da ovaj film nije napravio makar ko. A, da je "iznenađujuće osvežavajući korak dalje" - jeste!