Komentar nedelje - Beau is Afraid

"Neka vas ove negativne kritike ne zbune,film je fenomenalan,posebno za ljubitelje Svetog trojstva: Holy Motors, Taxidermia i Kynodontas. Zaista nezaboravno iskustvo gledanja koje testira naš prag podnošljivosti negativnog ludila, a za open-mind gledaoce je rolerkoster užitka sa toliko brutalnim humorom koji kao da dolazi direktno sa prelepo zastrašujućih crteža Laurie Lipton.

 

Šokantni teatar apsurda,najmračnije psiho-patologije i metaforične filozofije o (be)smislu života, prikazane kroz lavirint hamletovskog duševnog nemira smeštenog u moderni svet  paranoje, besciljnosti, brzine, laži, sebičnosti i svih poznatih fobija. Tragikomični humor, ovde nije Alan Fordovski ni Monty Pythonovski.Ovo je izopačeni najgrđi brutalni humor koji koristi stilski, gotovo organski efekat šoka sa psihosomatskim nuspojavama, da bi se naglasio apsurd življenja, što se često svodi na izjednačavanje s besmislom.

 

Sličan bespoštedno bizarnim stripovima Roberta Crumba ili delima apsurdista Fernando Arrabala, Jeana Geneta i Eugène Ionescoa, ovaj film nas ostavlja bez daha kroz bolnu nadrealnu odiseju paranoičnog ali prostodušnog dobricu Boa (izobličeni Joaquin Phoenix), koji samo pokušava doći na sahranu svoje majke, suočavajući se usput sa menažerijom bolesnih likova i svojim najvećim strahovima i demonima. Posebno bih istakao sjajan fazon, da je svaki od sporednih likova uvek nasmejan kada izgovori opskurne rečenice poput "obezglavljena žena" ili "naš pokojni sin". Ovo je jedan od najluđih bolesnih filmova (čitaj - noćnih mora) koje sam ikada gledao. Jedino što može da mu parira je "Blue Jam", ambijentalna, postmoderna, nadrealna, mračna veoma bolesna TV serija i morbidno bizarni radio program koji je kreirao i režirao Chris Morris a emitovana je na BBC radiju 1 od 1997. do 1999. godine.

 

Ari Aster je apsolutno izašao iz svog benignog jump-scare stila ranijih radova Hereditary i Midsommar gde postoji očekivana napetost, dok ovde manična akcija počinje odmah. Ovo je njegovo neočekivano stvoreno, lično čudovište od filma, sa delovima koji izazivaju gađenje i anksioznost, ili su urnebesno abnormalni, i izuzetno intrigantni. Reditelj je bukvalno dočekao svog Godoa i hrabro napravio iskorak u transgresivno svestan fijaska na blagajnama bioskopa. Potpuno neverovatna režija i gluma. Ovo je definitivno film koji je prepušten sopstvenoj interpretaciji ako se usudite da uđete u njega bez predrasuda. Lepo i uzvišeno delo na tužan, gorko-slatki način, tragično, suludo i zastrašujuće. Gledalac ne zna šta je stvarno, a šta nije. To je kao pogled u um paranoidnog šizofreničara, koji se kreće u anarhičnom svetu koji je poludeo. Ne znamo razlog zašto, ali nije tipični postapokaliptični SF svet. Sve je ovde nedorečeno,što će nas naterati da sami donosimo zaključke i ponovo odgledamo film (ko je spomenuo Davida Lyncha?). Joaquin Phoenix se pokazao kao neverovatan glumac koji igra tragično zbunjenu glavnu ulogu. Veoma je pasivan i lebdi, zbunjen i naivan, sa licem skulpture i anđeoskim, unapred izvinjavajućim pogledom, bez obzira šta se dešava oko njega. Verovatno najfascinantnije odglumljen prikaz paranoje i anksioznosti kakav nisam video na filmu u ovom veku. Provokativan, subverzivan, polemičan, afirmativan i nadasve poetičan film koji će vremenom postati kultno remek delo, verujte mi. Pohvala ludosti od strane povampirenog Samuela Becketta. Za normalne ljude, ovo je suviše radikalno i bolno za gledati, ali za nas "pomerene", prava je poslastica!!