Suzume - Fenomenološki spektakl

Možda grešim, ali čini mi se da je Suzume no Tojimari prva japanska anima ovog tipa ikada prikazana na ovdašnjim Velikim Platnima. Samim tim, nešto je što ne smete da propustite, ako želite da postane deo filmofilske istorije ovih prostora. A, to nikako nije mala stvar...

Ipak, teško je da se predvidi kakva će biti ovdašnja gledanost Suzume no Tojimari, jer japanske anime imaju specifičnu publiku - rekao bih "ni tamo, ni vamo", odnosno nisu baš namenjene klincima koji i najviše čine "brojnost" ovdašnje kino/bioskop publike, ali nisu ni toliko popularne kod onih "starijih" ljubitelja "pokretnih slika", kojima se godine "vaspitanja" odredile da ne hrle prvenstveno u mrak dvorana Velikih Platna i uživaju u "tamo nekim crtaćima". A, trebalo bi...

Suzume je tinejdžerka koja jednog dana, na putu do škole, primeti zgodnog joj dugokosog mladića koji je pita da joj pokaže put do ruševina nekadašnjeg gradskog bazena. Omađijana njegovim izgledom na prvi pogled, odluči da zabatali put do škole i pođe za njim, ispostaviće se u avanturu spašavanja Japana od kataklizmičkih iskušenja koja dolazi s drugog sveta. Jer, dotični mladić je onaj koji mora da čuva tajanstvena vrata širom Japana i zaključava ih u slučaju da kroz njih požele da nahrupe nečastive sile i izazovu ono što mi nazivamo "prirodne katastrofe".

Sve ovo napisano je samo uvod u veoma maštovito napisano zbivanje, šarmantno i protkano humorom, koji čine da dva sata trajanja brzo prođe, nagnajući mnoge i na razmišljanje kako bi sve izgledalo da nije u formi anime već pravog igranog filma i da li bi kao takav, možda, bio proglašen za "avangardno ostvarenje protkano slavom". To, što film nije "igrani", već "crtać", međutim, nimalo ne utiče na osećanje da je pred gledaocima zaista vredno delo, besprekorne animacije protkane simboličnom igrom "svetla i senki", avanturistički "fantasy road-movie" koji čini da čak ni "blasfemija" da se skoro pa glavni junak pretvori u galopirajuću drvenu stolicu i u toj formi levitira tokom dobrog dela trajanja, ne spada pod banalnost zbog koje nećete moći da se uživite u emocije koje vam se nagoveštavaju i dešavaju pred očima.

Reditelj i scenarista Makoto Shinkai je svoj prethodni film, takođe animu Tenki no ko, snimio 2019. godine i za nju dobio brojne nagrade na svetskim festivalima. Baš kao što je nagrađivan i Kimi no na wa. iz 2016. godine. Suzume no Tojimari je prikazana na ovogodišnjem Berlinaleu, u zvaničnoj konkurenciji. Ako se tek upoznajte sa svetom "anima", filmovi ovog čoveka mogu da budu "prava stvar".

Prepustite se...