The Pope's Exorcist - Propuštena prilika, možda...

The Pope's Exorcist je mogao da bude baš dobar film. Zanimljiv i za one koji nisu nužno poklonici žanra. Metafizički i fenomenološki. Russell Crowe je kao otac Gabriele Amorth, zvanični egzorcista Vatikana, mogao svojom ulogom da bude u konkurenciji za "Oskara". Ali...

Umesto da smo dobili istinitu i provokativnu priču o postojanju stvarnog "isterivača đavola", mistične titule o kojoj se i dalje gotovo ništa ne zna, a postoji u crkvenim kanonima, potpumognutu biografijom čoveka koji je stvarno postojao, čak i osnovao Međunarodno Društvo Egzorcista, dobili smo priču koja, ipak, previše pati od standardnih holivudskih efekata, a premalo od istoriografskih podataka vrednih za "razotkrivanje" priča o večitoj borbi dobra i zla.

Američka porodica, majka, ćerka i sin, sele se u Španiju gde nasleđuju imanje rano preminulog supruga i oca. Ispostavlja se da se u katakombama nasleđenog zamka krije drevni demon nesagledive moći, koji zaposeda dečaka. I, ko tu može jedino da pomogne? Ne Ghostbusters, već jedino otac Gabriele na svojoj "Vespi", zvanični egzorcista Vatikana. Međutim, demon je toliko jak, a otac Gabriele i sam ima svoje unutrašnje demone s kojima mora da izađe na kraj da bi uspešno izvršio egzorcizam. U tome će morati da mu pomogne lepuškasti lokalni sveštenik, ali koji i sam ima "duhove prošlosti"...

U, principu, to je to. Navodno, ovaj film je zasnovan na zapisima i knjigama koje nam je ostavio stvarni Gabriele Amorth, i sam često kritikovan, pa čak i od samih crkvenih krugova, zbog svojih stavova i načinu borbe protiv zla. Baš zbog toga, čini mi se da bi film bio mnogo ubojitiji da se više insistiralo na stvarnim dešavanjima iz bogate biografije ovog čoveka (da ne kažem - da bude "biopik"), a mnogo manje na konkretnoj akciji koja podrazumeva zelene pozadine i CGI efekte. Tokom celog trajanja proteže se ta atmosfera mističnosti, ali je ona nedovoljno potencirana da izazove košmare bliskih onima, recimo, u žanrovskom i nikad dosegnutom remek-delu The Exorcist. A, The Pope's Exorcist je imao sve predispozicije za to, obzirom da govori o čoveku nesvakidašnjeg zvanja koji je stvarno postojao, i koji je, prema sopstvenom priznanju, tokom svoje karijere obavio više hiljada egzorcizama, o čemu je pisao u silnim knjigama koje nam je ostavio (preminuo je 2016. godine u svojoj 91. godini).

Da ne budem previše strog, film nije nezanimljiv. Tu i tamo provuče se neka lepa crtica o svrsi dobrog i besmislu zla, kao i načinu da se postane i ostane čovek. Zanimljiva je i premisa o načinu zbog koga je i osnovana Inkvizicija, kako otac Gabriele kaže "jedna od najstrašnijih organizacija i perioda u postojanju katoličke Crkve". Ipak, čini mi se da, iako je nagovešteno (parafraziram - "sredili smo jednoga, ali ostaje još 199 demona širom sveta da ih sredimo"), film neće biti početak neke buduće "egzorcističke franšize" - i, ne, ovo nije spojler koji otkriva kako će se film završiti, jer odmah, na početku, piše da je film zasnovan na memoarima, pa ako je tako, zna se i ko je pobedio u dotičnoj borbi između čoveka i demona, jer da nije tako, ko bi napisao iste.

Reditelj Julius Avery (Samaritan, Overlord, Son of a Gun) odlučio se za konvencionalan pristup temi, to jest žanru, a nije da je morao. Ostao je, nekako, utisak da je moglo to mnogo jače i direktnije...