Last Looks - Brade i brkovi

Ako u jednom filmu imate Charlesa Matthewa Hunnama i Mela Gibsona, a uz njih i priličan broj holivudskih popularnih "zvezda" i "zvezdica", a žanr je triler, još rađen prema romanu - onda ne očekujete promašaj. I - nećete ga dobiti! Dobro, nećete dobiti ni savršenstvo od filma, ali nešto što je potrebno za pristojan izlazak u svet filmskih slika - e, to je već nešto...

Hunnam je nekadašnja detektivska nada Los Anđelesa, koji se, nakon slučaja koji ga je proslavio, a zapravo je oterao nevinog u zatvor, povukao u divljinu, gde živi u pohabanoj prikolici, a od živih stvari jedino se druži sa ljubimicom - kokoškom. Pri tom ima prilično blesavu mantru - poneo je tačno 100 stvari koje ga podsećaju na civilizaciju. E, pa, iznenada njegov ekološki mir narušava bivša devojka i partnerka, nudeći mu da se spusti do velikog grada i poradi na slučaju slavnog glumca optuženog da je u pijanom stanju ubio svoju ženu. Taj glumac je ekscentrični Mel, sve sa smešnim negovanim brkovima poput Herkula Paoroa ili nekog od Tri musketara. Nakon prvobitnog odbijanja, Hunnam, zarastao u totalno nenegovanu bradu, ipak pristaje da vidi šta mu rade bivši sugrađani. Ne sluteći da će se tako upustiti u totalno nepredviđenu igru taštine, zlobe i svakavnih drugih prljavština kojim odiše sadašnji Holivud i bliža mu okolina.

Otkrivanja daljeg zapleta, smišljenog po principu "dobri stari neo-noire" predstavljalo bi blasfemiju za žanrovsku odrednicu ovog filma. Treba reći da je ovo, ipak, redak primer da se u poslednje vreme likovi i zapleti tako pažljivo nadovezuju i grade, stvarajući tako delo koje bi moglo da se meri i s nekim od postulata žanra. Patina nekih prošlih vremena stalno je prisutna i podseća na crno-bele filmove snimljene po romanima bardova žanra, kada se vodilo računa o tome da smisao ima misao, a ne prvenstveno CGI efekte. 

Reditelj Tim Kirkby (Action Point, The Blind Spot) samouvereno vlada kadrovima, šetajući nas od erotskih do sarkastičnih i satiričnih provokacija, a za to, svakako, može da zahvali i koherentnosti koju je u svom delu ostvario prvo pisac, a potom i scenarista ovog ostvarenja Howard Michael Gould. Hunnam i Gibson daju posebnu draž čineći dvojac koji se, kad zaškripi (a škripe, ipak, ima, jer bi u suprotnom bilo remek-delo) nadopunjuje ostalim ništa manje interesantnim likovima, poput, recimo, vaspitačice iz vrtića glumčeve ćerke (Lucy Fry), vamp-Charlijeve bivše partnerke (Morena Baccarin), rep-zvezde koja potiče iz kriminalnog miljea (Method Man) i njegovog eskimskog telohranitelja...

Sve u svemu, veoma zanimljiva šetnja kroz ekstravaganciju, glamur i beznađe sadašnjeg Holivuda, uz plamičak nada da za njega (Holivud) još nije sve izgubljeno. Kad se još snimaju ovakvi filmovi. A, da je bilo još malo snažnijeg udara na emocije, moglo bi se svrstati i u legendu...