Everything Everywhere All at Once - Zaveštanje Monty Python

Dodajte Monty Python malo od The Matrix, uz kineske noodle, i dobićete pravo pravcato i potpuno neplanirano filmsko osveženje Everything Everywhere All at Once!

Nit je Marvel nit je Terry Gilliam, već je to rediteljsko-scenaristički tandem Dan Kwan i Daniel Scheinert (zajedno su snimili i fantasy Swiss Army Man 2016. godine). Dodajte tome da ni glavna glumica Michelle Yeoh nije Bruce Lee, ali itekako ovde uverljivo barata kung-fuom, i užitak je potpun!

... Mada, treba reći - mogućno je da se ovaj film... pa, nazovimo ga tako... neće svideti svima. Svojom strukturom podseća na jedan džinovski skeč, otkačenu priču o multiverzumima, koju se nije usudio da dotakne ni pomenuti Keanu Reeves, tek malo zagrebao Spajdi u Spider-Man: No Way Home, a nešto sumnjam da će dorasti i Benny u Doctor Strange in the Multiverse of Madness. Jedan od retkih novijih filmova koji zaslužuje da se ponovo pogleda, da bi se njegova velelepnost sagledala u celini. Još od vremena Cloud Atlas nešto me nije tako vatrometno isprovociralo da kažem ovo...

I, nema tu nešto logičnog zapleta - sve je bljesak, tren, štos... Michelle je Evelyn Wang, koja sa svojom kineskom porodicom drži zaduženu praonicu veša. Jamie Lee Curtis je zla Terminatorka (i bukvalno), poreska inspektorka, koja proganja Wangovu. U ovom našem, i u još nekim svetovima. A, u tim ostalim "multiverzumima", Wang je i "ovo" i "ono", slike se smenjuju brzinom munje i treba se tu snaći. Jer, ovaj (naš) svet je u opasnosti i Wangova koja ima opasnog ćaleta, muža od koga se razvodi i ćerku lezbejku, mora u svemu tome da se snađe kako zna i ume. A, možda je ta "ludost" baš i počela onog trenutka kada Wangova nije smela svom tradicionalnom ocu da prizna da ima ćerku koja naginje ka istom polu, predstavljajući njenu ljubavnicu kao najbolju drugaricu...

Kako se vratiti u normalu? Možda tako što ćete priznati da je ovakav svet takav - kakav je i prihvatiti ga u njegovom (blesavom?) formatu. Prepričavati detaljnije ono što su Dan Kwan i Daniel Scheinert priredili u ovom filmu, predstavljalo bi - bogohuljenje. Treba reći samo da vremenom film prerasta u sopstvenu antitezu, originalnu tvorevinu koja bi mogla predstavljati "kariku koja nedostaje" u lancu evolucije kojom bi "pokretne slike" mogle da se kreću u budućnosti. Everything Everywhere All at Once i jeste film "iz budućnosti", totalno otkačen, monstruozno izmontiran i tendenciozno provokativan.

A, da li će se svideti svima? Verovatno neće. Mada, na sajtu "Rottentomatoes" ima čak 97 odsto "pozitivnih kritičarskih", a 92 odsto ocenu publike. Što daje nadu... da se razume... na pravi način...

Mislim da bi Monty Python bili ponosni na svoje zaveštanje, koje je dospelo, evo čak i do - Kine! Ako neko vidi Johna Cleesea, nek mu kaže...