Black Widow - A gde je Bananaman?

Šta reći za film koji će "Marvel" fanovi verovatno isklesati u zvezde? Ne zato što je dobar, već prvenstveno zato što je deo "Univerzuma", čija pripadnost, sama po sebi, u startu znači da nešto mora biti veličanstveno. Ali, baš i nije toliko...

I, mada je Scarlet žrtvovala svoj život da bi spasla univerzum u Avengers: Endgame, ovaj film se nastavlja na događaje opisane u filmu iz 2016. godine Captain America: Civil War, a pre onih iz filma snimljenog 2018. godine - Avengers: Infinity War.

Naravno, Black Widow jeste deo (ili "pod-deo") čuvene franšize, i zbog toga je vredan postojanja. Međutim, u svojoj toj "hronološkoj glomaznosti" treba se snaći i pohvatati konce, što je prilično otežavajuća okolnost za svakog dobrodušnog filmofila, osim ako nije baš-baš i pasionirani ljubitelj The Avengers i napamet zna sve o tome ko tu koga i zašto, uključujući i DNK zapise svih superheroja koji su se tu pojavili (mada je zaista simpatično-avangardno-seksističko-postimpresionistički delovala scena u kom se objašnjava zašto Scarlet/Natasha i njena "sestra" ne mogu da imaju decu i šta im je sve glavni negativac uradio s utrobama).

Dakle, ovo je film o tome kako je Scarlet/Natasha postala Black Widow (mada, zapravo, i nije o tome neposredno - možda je to prostor za neki novi film?). U početku smo u SAD 1995. godine, kada naizgled tipična američka četvoročlana porodica, majka, otac i dve ćerke - moraju da beže od potere, ispostaviće se "Shield". Ali, majka i otac te porodice su ruski špijuni na tajnom zadatku, a dve ćerke (Natasha i mlada Yelena) jesu deca koja su od malena obučavana da postanu "Crne udovice" - elitne ubice.

Glavni negativac u filmu jeste ruski tiranin Dreykov (Ray Winstone), koji i obučava žensku decu širom sveta da postanu ubitačne "Crne udovice", koje će kasnije rušiti vlade, izazivati ratove i sve moguće i nemoguće svetske katastrofe i za njegovu dušu - određivati svetsku sudbinu. E, pa takva je trebalo da bude i Natasha, ali je izmakla sudbini, vratila se u SAD, posle "porodičnog" bekstva na Kubu, i postala deo The Avengers. Pri tom je, sve to vreme, nosila balast sopstvene prošlosti, u kojoj je, navodno, u potrazi za osvetom nad Dreykovim, ubila i njegovu malenu ćerku...

Sada, u moderno doba (nakon događaje opisanih u filmu iz 2016. godine Captain America: Civil War, a pre onih iz filma snimljenog 2018. godine - Avengers: Infinity War), zaprao 20 godina nakon događaja s početka filma, Natasha, na poziv njene davno izgubljene sestre Yelene (Florence Pugh) saznaje da je zlikovac Dreykov i dalje živ, te da ga mora zaustaviti po svaku cenu da ne bi svet totalno zapao u bedak. U međuvremenu, Yelena je od Dreykova i ukrala ampule protivotrova čijom primenom nestaje njegova psiho-moć nad "Crnim udovicama", pa je sada i sama na listi za odstrel. A, da bi dve hrabre superheroine ušla u trag zdanju koje se naziva "Crvena soba", gde se nalazi Dreykov sa sve svojim elitnim odredom "Crnih udovica", moraju da potraže pomoć svojih "roditelja" - Meline (Rachel Weisz) i Alexeija (aka the Red Guardian - David Harbour), odnosno onih koji su bili ruski špijuni s početka priče i s kojima su odrasle, te je to i mesto za nostalgično-patetičnu potku filma...

I, kao što to biva, sledi krvoločna akcije, miks besomučne jurnjave kolima, motorima, avionima, borilačkih veština, "humornih doskočica"... svega onoga što i inače krasi sve filmove ove franšize. Međutim, u celoj toj gunguli, primetno je da nema "Avengersa" (mada se oni možda i prečesto spominju), što, ipak, navodi da nešto nije dovoljno dobro urađeno. Jer, ako imate film u kome stalno očekujete da se negde, "iza ugla", pojavi neko dobro znano superherojsko lice, i definitivno "spasi stvar" svojim pojavljivanjem, onda...  

Da ne grešim dušu, ovaj film jeste iskričav, lako-gledljiv, povremeno i duhovit, ali krajnji utisak jeste da nije "kompletan proizvod", odnosno da mu nešto fali, uprkos trajanju od dva sata i 15-tak minuta. E, to, što mu fali, jeste baš ta "družina" spomenuta u prethodnom pasusu. Trebalo je tu naći neku "dublju" vezu. Ovako, dobili smo film koji će se, po svemu sudeći" izroditi samo u još jednu "potfranšizu". A, to već miriše na preteranu komercijalizaciju, po svaku cenu... Još samo da se pojavi i Bananaman...