It Chapter Two - Bolji od prvog...

Osećanja su podeljena. Začudo, dobar broj svetskih filmskim kritičara misli da ovo baš i nije neki naročito dobar film, ali meni se baš svideo. Uostalom, i sam Stephen King izjavio je da mu se sviđa ono što je Andy Muschietti uradio (uključujući i "promene" koje je uneo u odnosu na kultni roman), nagradivši ovde fanove, a i sebe, čak i cameo-pojavljivanjem. Pa, šta ćete više...

Glavna mana filma u odnosu na knjigu jeste to što su oni snimani zasebno, a publici prikazani u razmaku od godinu dana, što nije slučaj sa Kingovim romanom. Dakle, za celokupan doživljaj ova dva filma potrebno je posmatrati kao jednu celinu, baš kao i kad čitate pomenutu "debelu knjigu". Kad čitate možda i najbolju Kingovu knjigu, radite to halapljivo i odmah, a ne - s pauzom od godinu dana. E, zato će knjiga uvek moći da ostavi "dočaraniji utisak", a ne ono što Holivud vidi od nje...

Prošlo je 27 godina i ekipa "Luzera" ponovo je na okupu. Zli klovn Pennywise vratio se u Derry i ponovo počeo da kasapi. Na kraju prethodnog filma (knjige) "Luzeri" su se zavetovali da će se vratiti u grad, ako se zlo ponovi. A, sada se ponavlja, i to u mnogo drastičnijem obliku nego u prvom filmu (što je, svakako, za pohvalu autorima).

Naravno, ne treba spojlerisati o radnji filma (mada sumnjam da ima baš "mnogo-mnogo" onih koji će gledati film, a da nisu čitali knjige). Ono što je, možda, ostalo nedorečeno u prvom filmu It, sada dobija svoje "zaokruženje", pa mi se čine potpuno besmislenim zamerke na dužinu trajanja ovog filma (koje iznosi priličan broj svetskih kritičara). Pa, šta ste očekivali? Ovaj film i treba da ima odrednicu "epsko finale", a to ne može da se "spakuje" u vreme za izjedanje jedne kantice kokica...

Dakle, od početka, pa do kraja, It Chapter Two ima svoju svrhu, a zamerke oko prostih nizanja "strašnih" scena, jednostavno, "ne piju vodu", ako se uzme u obzir velelepnost Kingove magije o zabludama odrastanja, strahovima koji su nas pohodili u detinjstvu i još uvek čine da se ne ispoljimo kao kompletna bića sposobna za plemenit, miran i staložen život bez prenošenja traumatičnih posledica na svoje potomstvo.

Jessica Chastain, James McAvoy, Bill Hader, Isaiah Mustafa, Jay Ryan, James Ransone i Andy Bean, u ulozi "matorih" Beverly, Billa, Richieja, Mikea, Benna, Eddieja i Stanleyja, odradili su posao veoma upečatljivo, svako ponaosob trudeći se da svojim likovima udahne dovoljno života, motiva i strahova, da nikako ne bi smeli ništa da im prigovaramo. Tu je i Bill Skarsgård, mnogo strašniji i upečatljiviji kao zli klovn nego u prvom delu. Kada im se dodaju već pomenuti King, ali i Xavier Dolan i Peter Bogdanovich, u svojim cameo-ulogama, dobija se "ekipa" pred kojom morate da stojite s strahopoštovanjem!

I, šta na kraju reći - kako gledati ovaj film (filmove)? Uz oproštaj, što su autori, možda i nehotice, propustili da prenesu baš sve motive iz knjige, ili ih nisu dovoljno dobro uobličili (kao, na primer, osećaj zlostavljanja male Bev). Jednostavno, sve slabosti Muschiettijevog viđenja ove vanvremenske "strašne priče" uveliko nestaju pred kompletnom slikom koju knjiga, a i film nude, kada se sagleda "ono što je pisac (reditelj) hteo da kaže. Jednostavno - budite bolji ljudi - i suočite se s svojim strahovima na vreme!

A, ako želite da pročitate i recenziju prvog filma, to možete da uradite ovde: It - Za "Eat" ili "Sh*t"