OSS 117: Le Caire, nid d'espions

E sad, o fabuli radnje  što bi se reklo, radije neću jer je u drugom planu (mada ima nekoliko baš šašavo duhovitih scena), sve je podređeno Dižardenu tj. njegovom šarmu, bilo da je u pitanju neodoljivi konjski osmeh, karakteristična mimika obrvama, ples, pesma ili karakter glavnog junaka, tajnog agenta, za koga vam do kraja filma neće biti jasno dal' je moron ili genije (što je i jedna od replika u filmu). Sličnost sa Konerijevim Bondom je nepobitna i zbog fizičke sličnosti, a ja bih ovu parodiju definisala kao Džoni Ingliš "a la francaise" - pa ko voli slobodno neka pogleda, nije film toliko loš. 

Tu je i slatkica Berenis Bežo, da ne bude uskraćen muški deo publike, a interesantno je da je režiser i scenarista filma njen suprug Mišel Azanavisijus. Ovaj trojac će nakon šest godina 2012. ostvariti dobitnu kombinaciju u filmu The Artist, jer će Dižarden i Azanavisijus dobiti Oskare, a Berenis će proći sa nominacijom. 

Suma sumarum: ako volite lagane, pitke, francuski bleskaste parodije, koje možete gledati neopterećeni pričom, sa pauzama kad god vam se ćefne, dajte mu šansu, kako je to lepo apsolvirao član JoxerTM na početku.

Dugo nisam gledao francusku komediju, vreme je.