Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}
blogovi
02.07.2024.
Komentar nedelje - Breaking Glass
IgaBiva
Poštovani korisnici foruma našeg sajta - uvodimo jednu novinu! Od ove nedelje posebno predstvaljamo komentar koji nam se učinio da pobuđuje najveću pažnju u prethodnom periodu, kako svojim kvalitetom, tako i provokativnošću. Hvala aleksandar-kojic na komentaru!!!
Ko šiša Davida Bowiea? Hazel O'Connor - Žena koja je kupila svet za samo 104 minute!
"Polupano staklo" je jedan od filmova koji su obeležili moje detinjstvo. Sećam se da je u časopisu Džuboks postojala kolumna dopisnika Saše Stojanovića pod nazivom "Pisma iz Londona" sa najsvežijim informacijama sa aktuelne britanske scene. Tada sam prvi put čuo za Hazel O'Connor, a Stojanović je opisao kao - Ženoliki robot bodljikave plave kose sa očima okruženim panda šminkom. 1980. godine pojavio se i film. Britanski časopis "New Musical Express" se tada mogao kupiti samo na moru i bio je vrlo skup. Sećam se naslovne strane sa Hazel O'Connor i ogromnog natpisa "A low budget post-punk Star is born!". Film je doživeo neverovatan uspeh i "polupao stakla" bioskopskih blagajni širom sveta. Čak se u nemačkom magazinu "Bravo" pojavio i plakat za film koji je ponosno visio na zidu moje sobe.
Radio Studio-B je prezentovao listu singlova po izboru Petra Lukovića u kojoj je ovaj legendarni kritičar kroz svoje, za to vreme, radikalne kriterijume afirmisao mlade i nepoznate grupe, ali je i često kroz satiru, više nego kritički, pisao o zvezdama tadašnje maistream scene koje su uživale podršku ostatka štampe. Na toj listi sam prvi put čuo hit singl pesmu "Eighth Day". Hazel O'Connor je vrlo brzo dobila etiketu one-hit wonder. Mnogo vremena kasnije, ceo njen album je postao "suvo zlato" za diskofile uključujući i mene.
Muzika 70-ih je bila ustajala i na izdisaju već negde 1977, a žene su bile po strani. Punk je to radikalno promenio krajem 70-tih.Nešto kasnije, post-punk i synthpop su bili novi i uzbudljivi te 1980. godine, a naizgled niotkuda je došla Hazel, strastvena pevačica sa zastrašujućim očima. Bila je više punky od tada popularne Lene Lovich i Nine Hagen, u kombinaciji sa pompom glam-rocka (Cockney Rebel) i art-rocka (dobri stari Pavlov's Dog), vraćajući se na taj retro način, a baš to je ono što je New Wave na sve načine pokušavao da izbegne i pretvori u ruglo. Čudni su putevi Rock 'n' Rolla, jer ubrzo je Hazelin image postao moda! Takva slama od kose i crni krugovi oko očiju šetali su londonskim undergroundom kao zombiji.
Ceo album "Breaking Glass" producirao je legendarni Tony Visconti (producirao albume Marc Bolana, Bowiea i Sparks) a svirao je klavijature, gitaru i pevao u nekim pesmama. Kada su Hazel pitali ko će biti producent, rekla je: "Tony, samo Tony, ili niko". Svih 12 numera na ovom albumu napisala je i otpevala Hazel O'Connor! Dramatični, funhouse-mirror sintisajzeri i njen molećiv, plačući vokal koji povremeno preraste u razuzdano divlje vrištanje dok emocije pršte kao vatromet oko nje. Pomalo ima vibru Poly Styrene iz "X-Ray Spex". Impresivni saksofon veterana Wesleya Magoogana podvlači najsnažnije muzičke delove, posebno solo u pesmi "Will You?". Hazelini čudni apokaliptični, trippy tekstovi, posebno u futurističkoj proročanstvenoj pesmi "8th Day" su vrhunska opservacija tog vremena (Ali i ovog našeg), dok nekoliko numera deluju kao postmodernistički neo-valceri. Sve u svemu, ploča daleko ispred svog vremena.
Recenzirajući album za "Record Mirror", ostrašćeni Simon Ludgate je napisao: "Pogledajte film pre nego što kupite ovu ploču i imaće mnogo više uvida u smisao ovog multimedijalnog performansa. Stvar je, vidite, da je ovo što je Hazel uradila, samo po sebi veće od života. Čak i dirljivo ženski melodramatično, iako je "potpuno uvredljivo negiranje klasike" (Darko Glavan,1980). Pesme nisu snimljene onim redosledom kako se pojavljuju u filmu i neke "rade" same za sebe, bez dodatnog vizuelnog stimulusa. Hazel ima osebujnu tehniku pevanja koja podrazumeva puno gutanje vazduha i otvaranje usta što je moguće šire i od Jaggera, a to nosi svoju težinu. Sviđa mi se! Cela ploča ima neke zastrašujuće gotske, onostrane prizvuke i neke pesme ne bih preporučio onima koji su slabog srca.“
E, onda je 1981, film "Breaking Glass" stigao u naše bioskope. Gledao sam ga tri puta u tri dana i odlepio. Sjajan prikaz muzičke industrije sa njenim glavnim igračima koji manipulativno iskorišćavaju svaki novi trend, zvuk i umetnika - dok ga potpuno ne izmuzu. Ono što zaista čini ovaj film velikim je muzika. Svaka numera je savršen odraz mentalnog stanja pevačice Kate Crowley ( Hazel O'Connor) i njenog muzičkog putovanja prepunog uspona i padova. Ako preslušate ovaj album ili odgledate ovaj film, pevušićete "Velikog brata“ danima.
Veliko hvala coknici na prevodu za DVD rip. Pošto sam suviše pristrasan i doživotno vezan za muziku, teško da ću uspeti da pozicioniram plot, a ne želim da prepričavam sadržaj. Ovo nije samo film, već sub-kulturološki fenomen! Glavna priča je o buntovnoj pevačici u borbi protiv britanskog konzervativnog establišmenta. Kate (igra je Hazel O'Connor), koja da bi "uspela” mora da odustane od kontrole nad svojom muzikom i prisiljena je da ode u diskografsku kuću "Bandwagon”. Ovo dovodi do toga da gubi menadžera benda Dannyja (sjajnog Phil Danielsa) koji oseća da gubi kontrolu nad bendom! Ali više od toga, film je tačan odraz post-punk anti-establišment revolucije u Engleskoj u to vreme. Tekstovi Hazelinih pesama to oslikavaju i čak i danas imaju šta da kažu o kontroli vlade i producentskog show business lobija! Ipak, najveća ironija je vrhunac filma u kojem Kate peva pesmu "Osmi dan“ u znak protesta protiv establišmenta, kada ona sama, paradoksalno mora da se "uklopi u taj establišment“ samo da bi izvela tu pesmu.
Pre audicije za film, Hazel O'Connor je izjavila: "Moj glas je bio previše Minnie Mouse u to vreme. Ali sada ga imam. Nagovorila sam svog brata Neila da me nauči da sama pišem pesme. Nisam imala nikakvo muzičko predznanje, ali sam mogla da vidim dve boje na tipkama klavira i brzo sam shvatila kako da ih nateram da rade. Punk band mog brata Neila "The Flys" je često bio predgrupa "Buzzcocksima" i ja sam želela da budem deo svega toga." Hazel se pojavila na audiciji za glavnu ulogu pevačice Kate, ali je skoro napustila audiciju. Kako kaže: "Videla sam da se prijavila Toyah Willcox tamo i pomislila sam - ma, nemam šanse." Hazel je mnogo radila na sebi, pisala, komponovala, čitala i dobro je znala da ako nešto zaista želiš, možeš to da uradiš, ali moraš da veruješ u to... I tako su se, kao u bajci, njeni snovi ostvarili - dobila je glavnu ulogu. Hazel nastavlja: "Reditelj Brian Gibson i ekipa su želeli nekog nepoznatog sa proživljenom životnom pričom. Pitali su me da li sam ikada napisala neku pesmu. Rekla sam glasno - Napisala sam tri!"
Brian Gibson je kasnije otkrio da je izabrao baš nju: "jer je delovala stidljivo i spontano kao neko dete. Imala je šarm i stav, a harizma iz njenih pandoliko našminkanih očiju je ubijala animalnom željom za uspehom. Uz sve to, neka dirljiva tuga je izvirala iz njih - Bila je osoba koja umire od želje da pokori ceo svet." Hazel O'Connor, je napisala mnoge scene za film i dosta ideja preradila, a dobila je minimalnu zaradu, ali njena (sada ugašena) izdavačka kuća "Albion Music Ltd" izvukla je od ove naivne zvezde u povoju ogroman honor od oko dva miliona dolara. Na to je Hazel rekla: "Nije me bilo briga za novac, samo sam želela da izbacim sve što me proganja iz sebe i to prenesem na svoje ploče."
Ovde moram da iznesem dve gotovo neverovatne zanimljivosti. Prva je, da je Hazel O'Connor za turneju po Velikoj Britaniji 1981, i promociji svog albuma, izabrala kao predgrupu, tada nepoznati bend smešnog naziva "Duran Duran" koja bi im omogućila da obezbede ugovor o snimanju sa EMI-jem. U to vreme, "Duran Duran" su bili toliko švorc, da su morali da prodaju svoj prostor za vežbanje i kupe stari kombi gde su spavali. Legenda kaže da je Hazel uputila mlađanom lepotanu Simon Le Bonu proročanske reči: "Ovo što radite, radite dobro. Mislim da ćete u bliskoj budućnosti postati velika grupa." Simon Le Bon nije zaboravio te reči i za svaki Valentine's Day joj pošalje cveće.
Druga zanimljivost! Prema autobiografiji Tony Viscontija, Hazel O'Connor je u mladosti bila frizerka i ona ga je redovno šišala. Niko drugi nije dolazio u obzir. Njih dvoje su imali zaista specifičan profesionalni odnos. Kada je Visconti tih dana slučajno sreo svog starog prijatelja Davida Bowiea, ispričao mu je o ovoj sjajnoj pevačici sa kojom je sarađivao i kako na kraju filma "Breaking Glass", Kate postaje neka vrsta Ziggy Stardusta. Bowie je rekao da bi voleo da je upozna. Visconti je zamolio Hazel da ponese svoje makaze za šišanje na sledeće snimanje. David Bowie bio je njen heroj (Huhh, bio je svačiji heroj). Nije mogla da veruje kada se Visconti pojavio sa Bowijem i zamolio je da ga ošiša!!! Sredila mu je frizuru na svoj način, za taj dan zakazano gostovanje u nekoj TV emisiji. Bowie je bio oduševljen. Još luđe od svega, Bowie se zainteresovao za Hazelin rad i velikodušno se ponudio da napiše neke pesme i muziku za "Breaking Glass". Hazel O'Connor je to odbila u deliću sekunde! Kaaakva kraljica!!!
Da ne preterujem sa pisanjem, ova art-snth-punk-rock-opera je sjajna beskrupulozna orvelovska gorka istina o robovlasničkom posedovanju ličnosti i održavanju kontrole nad umetnošću i sudbinom umetnika, primenjiva svuda u svetu muzičkog biznisa. Film "Breaking Glass" se završava ogromnim koncertom u "Rainbow Theatru" u Londonu i prvim izvođenjem nove pesme, kada iako već drogiranu Kate na scenu dovodi Chris Campbell, koji je na silu drži, dok joj lekar ubrizgava još jednu dozu droge, za svaki slučaj. Kate nastavlja sa bendom, izvodeći pesmu "Eighth Day" kao space mesija (američko izdanje filma završava posle ove pesme). Nakon što pesma završi, Kate beži sa bine u londonsko metro, gde počinje da halucinira i u magnovenju tripuje da vidi ljude obučene kao ona i njene kolege iz benda, i doživljava nervni slom. Poslednja dirljiva scena prikazuje katatoničnu Kate u sanatorijumu za mentalno obolele, gde Danny dolazi da je poseti i da joj donese sintisajzer.
"Eighth Day" je ta ključna ukleta proročanska pesma kojom se završava film i njena simbolika govori više od svega što sam ovde napisao. Ovaj singl je došao do broja 5 na UK listama singlova, što ga čini prvim hitom Hazel O'Connor među prvih deset i najvišim plasmanom na top-listama do dana današnjeg. O'Konor je napisala ovu pesmu u studiju, samo nekoliko sati pre nego što je snimljena, kao paralelnu priču o "Knjizi postanja" iz Biblije, u kojoj je se Bog sedmi dan povukao sa scene, a čovek je napravio Zemlju po sopstvenoj slici, i stvorio kompjutere, mašine, električnu svetlost, laserske zrake, neon i robote. Tako je čovek ostvario silicijumski san koji više nije mogao da kontroliše. Čudovišta iz mašina preuzimaju vlast i to je kraj postojanja ljudske rase na ovoj planeti, baš kao što smo zaslužili.
"I čovek reče: Evo šta sam učinio.
napravio sam bolji svet za sve.
Niko se ne smeje, niko ne plače.
Svet bez kraja, zauvek i uvek...
Nema vremena za beg, zaslepljuje nas neonsko svetlo
i ništa osim praznine ne ostaje.
Večna noć!
I Bog reče: Gle šta je čovek učinio.
Više ne postoji svet ni za koga.
Niko se ne smeje, niko ne plače.
Svetu je došao kraj, svi su umrli.
Zauvek amin, amin, amin..."
Pesma "Will You?" je još uvek jedna od mojih omiljenih balada svih vremena. Baš neki dan sam je čuo na radiju BIG. Nakon toliko godina, neko pušta ovu pesmu! Već početne reči "You drink your coffee, i sip my tea..." me uvek obore s nogu, a nešto kasnije, Wesley Magoogan iz ska benda "The Beat" razbije solo na saksofonu, što me dotuče.
- Komentari (3)
Za komentarisanje morate biti prijavljeni!
Translator
10.07.2024. 10:38
Lepa recenzija, i vrlo interesantan film... muzika takodjeeXtreme member
03.07.2024. 13:21
@Vlado1963 tekst je napisao Aleksandar Kojić, ja sam ga samo okačio na sajt 😀member
03.07.2024. 12:56
@IgaBiva Čestitam i veliko hvala za izuzetnu recenziju Polupanog stakla (Breaking Glass)!!! U potpuno se slažem sa svakim redom koji ste napisali. Velika pevačica, kompozitorka, glumica i art ikona Hazel O'Connor, jedna od mojih omiljenih rock zvezda svih vremena. U velikoj meri usmerila i inspirisala i moj tadašnji bend VIS Sebastian! Drago mi je da se o Hejzel i njenom filmu i albumu još uvek govori. Skoro sam ponovo gledao film i preslušao album (imam i original UK vinil), možemo samo da konstatujemo da je,, ne samo bio ispred vremena, već i da je i dan danas aktuelan! Veliki pozdrav!