The Holdovers - Jedan drugačiji božićni film

Prošlo je skoro 20 godina otkako su reditelj Alexander Payne i glumac Paul Giamatti snimili "Oskarom" nagrađenog Sideways, veliki hit koji je osvojio čak 122 filmske nagrade. S The Holdovers ta slava može da bude opasno ugrožena...

Šta se u međuvremenu desilo s ovom dvojicom jakih autorskih likova. Kao što nam to kaže sam naslov - oni su "holdovers" - u nedostatku bolje reči za prevod - "preživljivači", oni koji se trude da opstanu u svojim zatečenim životima u vremenu neblagonaklonom prema melanholičnim dušama kakvim jesu. Jer, ovo jeste melanholičan film, "praznični", "božićni", u kome neki obični i u krajnjem slučaju ne baš i mnogo simpatični likovi izjedaju svojim sudbinama, a opet im želite svako dobro i dug i uspešan život u kožama koje opsedaju.

Paul Giamatti je profesor u prestižnoj elitističkoj muškoj srednjoj školi, na prelasku iz 1970-te u 1971. godini. Praznično je vreme, a bogati klinci kreću kud-koji na mini-raspust da provedu predstojeće božićne praznike sa svojim bogatim roditeljima. Škola prestaje s radom, a u njoj će ostati samo dežurni profesor (naš glavni junak), glavna kuvarica (veoma upečatljiva i gabaritna Da'Vine Joy Randolph koja nastoji da u poslu koji obavlja pronađe kakav-takav smisao nakon pogibije sina u Vijetnamu) i ispostaviće se samo jedan klinac - problematični i možemo ga nazvati delinkventni Dominic Sessa, kome preudata majka u poslednjem trenutku otkaže odlazak na egzotičnu destinaciju.

I, to je to - gotovo ceo film samo s sudbinama tri glumca, uz tek poneko pojavljivanje ostalih, koji su tu da prikažu sav taj čemer i melanholiju ali i nadu u dobroćudnost postojanja u datom trenutku koji bi trebalo da posluži nekoj univerzalnijoj istini i pravdi. The Holdovers jeste film koji u principu ne nudi neko novo osećanje ili viziju umetnosti, ali jeste onaj koji podseća na velelepnost trenutaka koji se dožive gledajući recimo vanvremenski  Dead Poets Society, pa i prošlogodišnji The Whale. Jednostavna priča, puno emocija, ako hoćete i suza koje se smenjuju s onim finim gotovo neupadljivim, ali svakako inteligentnim humorom, koga je sve manje u prekomercijalnosti i konzumerizmom omeđenim emocijama koji nas zapuskuje u novom dobu.

Alexander Payne je svojoj izuzetno vrednoj filmografiji, među kojima uz već spomenuti Sideways skromno izdvajam i Downsizing, Nebraska, The Descendants, About Schmidt... dodao još jedan "biser".

E, sad, da li se "rastužiti" pred praznike, gledajući kako u ovoj naoko jednostavnoj dramediji Paul Giamatti briljira u trajanju od skoro dva i po sata? Svakako - da!

Trebalo bi da tu bude i nekih "Oskara"...