Im Westen nichts Neues - Opomena za sva vremena

Neki filmovi nadrastaju svoje postojanje. Takav slučaj mora da bude i s Im Westen nichts Neues. 

U pitanju je Im Westen nichts Neues Netflix-ova ekranizacija čuvenog (anti)ratnog romana "Na zapadu ništa novo" čiji je autor Erich Maria Remarque. Ovaj verzija snimljena je nakon dvostrukog "oskarovca" All Quiet on the Western Front (1930.) i dobitnika "Emmy" i "Golden Globe" All Quiet on the Western Front (1979.). Ništa zato, nije nikakav minus na originalnosti, neke lekcije valja ponavljati sve dok ih i najgluplji ne utuve u svoje glavudže...

Mladi Paul Bojmer tokom Prvog svetskog rata, sa svojim vršnjacima, regrutovan je u nemačku vojsku. On tamo želi da ide po svaku cenu, pa je spreman i da falsifikuje očev pristanak. Mladi i puni entuzijazma, na početku, veoma brzo postaju svesni ratnih strahota. Odlazak u Francusku, na prvu liniju fronta, značiće nepovratno menjanje njihove svesti. Paul će se pretvoriti u osobu koja nikad nije hteo da bude...

Reditelj ovog ostvarenja jeste nagrađivani Edward Berger (All my Loving, Jack), koji je u jednom intervjuu izjavio: "Erich Maria Remarque napisao je knjigu pre skoro 100 godina koja je, nažalost, danas relevantnija nego što smo očekivali". I, to je ono što mora da bude opravdanje i strast za postojanje umetnosti. Gledanje Im Westen nichts Neues nudi strah razaranja moralnih vrednosti za koje mislimo da postoje u nama, eto, čak i 100 godina nakon nastanka Remarkovog književnog remek-dela. Priča o ratu, sada, kada se (ponovo) zvecka oružjem, aktuelnija je nego ikada, jer ljudi i dalje nisu naučili šta je njihova svrha postojanja na ovoj planeti. I, kada, na kraju filmu (nije spojler, već nauk za sva vremena), piše da je u Prvom svetskom ratu poginulo 17 miliona ljudi, a da su se na prvoj liniji frontu najčešće borili samo za parčence zemlje, određeno od jednog rova do drugog (i natrag), onda postaje sasvim jasno zašto su ovakvi filmovi i dalje potrebni obezglavljenom i hipnotisanom čovečanstvu. Jer, nije teško zamisliti kako i koliko bi se to čovečanstvo razvilo u drugom smeru, da među tim silnim milionima ljudi nije bio i neko ko je svoj doprinos planetarnom razvitku trebalo da pruži i kroz nauku, umetnost, studiranje, kao zanatlija... a život je završio u nekom blatnjavom rovu, tamo daleko od svog doma...

E, zbog svega toga, Im Westen nichts Neues mora da bude uvršten u lektiru, koji svaki filmofil želi da odgleda. Realistične scene i savršena maska doprinose da se ovaj film na pijedestalu postojanja uzdigne mnogo više nego "pamfletski" 1917 (pisao sam o tome na 1917 - Mnogo vike ni za što), jer, jednostavno, nosi mnogo snažniju poruku - onu o gluposti stavljanja šlema na glavu, čak i ma na čijoj strani da se nalazite (Dobro, to je moj lični doživljaj, ali, iskreno verujem da ova civilizacija neće napredovati sve dok ne shvati koliko je blentava i nebitna u postojanju univerzuma). A, ako ste imali Prvi svetski rat, koji je završen 1918. godine, pa ste onda dočekali i Drugi svetski, samo dvadesetak godina kasnije iako je potpuno tupavo da ništa niste naučili u međuvremenu, pa ste se opet sve ove godine laćali oružja da bi "rešili stvar". I, kao da vam ni sve to stradanje nije dovoljno, već ste nastavili i još uvek nastavljate u istom smeru. Pa, dokle, bre, više, degeni jedni!?!?

Eto, možda nije baš primerno filmskoj kritici, ali se ispovedih...