1917

Drugo, mislim da je najveća mana filma to što mu fali još neke dodatne radnje, prazan je na momente. Utisak imam da su tvorci filma mislili: eto napravili smo tehnički izvnredan i neobičan film i to je to, biće to dovoljno za dobru prodju i neku nagradicu pride. 

Sa druge strane, s obzirom da volim filmove sa temom WWII (ovo JE WWI, ali isto mu dodje) a da ih je u zadnje vreme malo kvalitetnih (ima par dobrih, tu bi svrstao i kontroverzni Dankirk, ali malo je to u odnosu na prošla dobra filmska vremena) željno sam ovo očekivao i sve u svemu  zadovoljan sam u globalu. Još jedan film koji nam, rekao bi, ipak uspešno dočarava svu besmislenost i tragičnost ratovanja.

Znam samo da je ovo jedini kandidat za Oskara 2020 koji sam uspeo da odgledam do kraja. Da li to govori više o filmu ili kolapsu, odgovor se nažalost verovatno nameće sam. "Drago" mi je pak da na suptilniji i zato možda i strašniji način putuje kroz ljudsko zastranjenje zvano rat, od Rajanovskih zujalica. Inače bi mi bio i poslednji kandidat za korpu i ne onu za prljav veš. 

Iako je priča o vojniku, zapravo o dvojici vojnika, koja su poslati na hitnu misiju dostavljana bitnih informacija svojim saborcima na drugi kraj fronta suštinski zaokružena, nisam osetio ono katarzično oslobađanje koje bi ovakav ratni film trebalo da donese gledaocu.  Drugim rečima, sama avantura njihovog proboja do udaljene jedinice nije mi ostavila naročito snažan utisak, a da nije posebno originalna, ne treba ni trošiti reči.  Sa druge strane, motiv "male bonding-a" ratnih drugova je jedan od najzahvalnijih ali i najviše obrađivanih motiva u ratnim filmovima.

Ko hoće da pogleda uspešnije eksperimente sa filmovima snimljenim iz jednog kadra, neka potraži Russkiy kovcheg (2002) ruskog režisera Aleksandra Sokurova, ili još bolje film nemačkog režisera Sebastiana Shippera Victoria (2015).