The Conjuring: The Devil Made Me Do It - Za probrane

Ovo "Za probrane" nipošto ne znači da je u pitanju dobar film, već samo da treći "direktni nastavak" sage The Conjuring treba da pogledaju prevashodno fanovi dotične franšize.

Prvi film snimljen je 2013. godine, a drugi The Conjuring 2 - tri godine kasnije. Onda je usledila malo duža pauza, da bi sada, pet godina kasnije dobili i treći nastavak - The Conjuring: The Devil Made Me Do It. U međuvremenu usledili su i "sporedni kraci" - Annabelle, Annabelle: Creation, The Nun, Annabelle Comes Home, a najavljeno ih je još...

Ovaj put radnja filma dešava se 1981. godine, dakle 10 godina nakon one iz prvog dela. I ovaj put, radnja je zasnovana na tkz "istinitom događaju", kada su Ed i Lorraine Warren, čuveni istraživači paranormalnog, prisustvovali demonskom posednuću i pokušali da spasu šta se spasti može. Ovaj put prvi posednut jeste izvesni osmogodišnji dečkić, naravno, na izolovanoj farmi. Ekipa se skupila oko njega da izvrši egzorcizam, ali je demon toliko jak da su nemoćni da spreče zlo da pređe u dušu sestrinog momka Arneja. Onda posenduti Arne iskasapi, a naši junaci Ed i Lorraine čine sve što je u njihovoj moći da ubede sudsku i izvršnu vlast da je momak učinio ubistvo u stanju posednutosti i da zbog toga mora da ima "olakšavajuće okolnosti". Naravno, iza svega stoji zli "okultni kult", odnosno "žena u crnom", te Ed i Lorraine moraju da je savladaju kako znaju i umeju, i tako skinu kletvu s momkove duše, a i duša bližnjih im...

Najveći problem ovog filma jeste što on počinje prilično uzbudljivo (čak i scenama koje bi bile na nivou horora-međaša The Exorcist), da bi brzo utonule u "horor-svakidašnjicu" sličnih ostvarenja, po sistemu "gledao si jedan film, gledao si ih sve". Recimo, ispuštena je prilika da se snimi dobra horor-sudska drama, jer priča o momku koji se pred sudom brani da je zločin učinio u stanju posednutosti ima potencijala da se razvije u tom smeru. Umesto toga, dobili smo standardno žanrovsko ostvarenje, koje se kreće utabanim obrascima žanra, i gotovo da ne donosi nikakvu iskru novoga, čak ni u odnosu na prethodna dva ostvarenja franšize. 

Reditelj Michael Chaves načinio je svoj drugi dugometražni film, i to ponovo horor (pisali smo već o prvom u The Curse of La Llorona - Ima tu nešto...), ali, ovaj put kao da nije imao smelosti da ode "korak dalje". Jednostavno, The Conjuring: The Devil Made Me Do It se ne izdvaja ni po čemu od ostalih filmova franšize, uključujući i "dodatne filmove". Ovaj put čak i Ed i Lorraine izgledaju baš "trashy", baš kao i nastojanje da se prikaže kako će "njihova ljubav spasiti svet". Ima puno "rukavaca" u filmu koji nisu iskorišćeni na odgovarajući način, a jedan od možda najupečatljivijih primera za to jeste kada Ed kaže podozrivoj advokatici opruženog Arneja da će je ubediti u "posednutost" njenog klijenta kada je odvede kući i pokaže joj "Anabelu". I, umesto da vidimo tu scenu, koja može biti čak i duhovita - jednostavno "rez" i scene uopšte nema. 

I, za kraj, trivia - pomenuti slučaj ubistva zaista se desio, a odbrana je zaista pokušala da se njena strategija zasniva na "posednutosti". Međutim, sudija je to odbio. I, dalje je nastavljeno kako jeste. Ovaj film govori nešto sasvim drugačije, iako je, navodno, zasnovan na istinitim slučajevima koje su stvarni Ed i Lorraine imali u svojoj karijeri "isterivača duhova". Pa se vi sad zbunite ili ne, tek internet je čudo - ne znaš više šta se stvarno desilo, a šta nije...