Lying and Stealing - Prilično podnošljiv krimić

Ovo je tek drugi film koji kao reditelj potpisuje Matt Aselton. Prošlo je punih 11 godina od njegovog rediteljskog prvenca - Gigantic, a u međuvremenu je radio samo TV seriju Robin Banks and the Bank Roberts. Zato je i poprilično čudna tolika pauza, s obzirom da je Lying and Stealing prilično podnošljiv krimić vezan za svet prevaranata iz miljea kolekcionara i preprodavaca skupocenih umetničkih dela.

Dakle, ono što ovaj film izdvaja od proseka jeste pre svega njegova kompozicija. Povremeno, čak, podseti na postupak koji je Tarantino imao u Reservoir Dogs. Ti "vremenski skokovi", naravno, nisu na nivou "prethodnika", ali su dovoljno "neobičniji" da "izvade" film i skrenu pažnju na njegovu pojavu. A, naravno, ni glavni junak, Theo James, nije niti Harvey Kaitel, niti Tim Roth. 

Theo je momak koji se specijalizovao za krađe umetničkih dela velike vrednosti iz privatnih kolekcija. Ceo film on otplaćuje "dug" jednog zlom dileru, za koga je radio i nešto zgrešio njegov otac. Theo ima brata koji pati od bipolarnog poremećaja, a kada upozna i nesuđeni glumicu, željnu osvete nad holivudskim producentom koji je želeo da je na prevaru odvuče u krevet - stvari se komplikuju.

Bogati diler je Grk, kome je desna ruka međed-Rus. On stalno zavitlava Thea da mu je "sledeći posao" - poslednji koji treba da obavi. Kada se u igru umeša i FBI, a nad Theovom sudbinom nadvije se zatvor - on mora da donese neke presudne odluke u vezi svog daljeg života...

Verovatno bi ovaj film pobudio mnogo veću pažnju da umesto što u njemu glavne uloge tumače Theo James i Emily Ratajkowski, recimo glume Ben Affleck ili Anne Hathaway, a da zli bogati Grk nije Fred Malamed, već Jack Nicholson, ali, to je već stvar budžeta. Od početka do kraja, ovaj film je jasno određen kao krimić B-produkcije, a kao takav jasvim lepo paše... jaše... 

Ništa "spec" što bi neki novi klinci rekli, ali da prođe vreme - sasvim pristojno...