Bugonia - Da nije prepisivanja...

... Da nije prepisivanja, mogao bih da kažem da je ovo vrlo dobar film. Ovako, pošto je u pitanju rimejkovana verzija južnokorejskog Jigureul jikyeora! iz 2003. godine, opšti utisak je prilično umanjen čvrstim opštim stavom da su nove verzije nekih baš originalnih ostvarenja iz kinematografske prošlosti najčešće - potpuno nepotrebne, da ne kažem apsurdne!

A, kad smo već kod reči "apsurd"- Yorgos Lanthimos jeste velemajstor apsurdne satire (ili satire apsurda). Njegovi dosadašnji filmovi su dragoceno štive ljubitelja "lepe filmske književnosti" (neki manje, neki više - moj favorit je The Lobster). U tom smislu, donekle je razumljivo što se odvažio na poduhvat poput Bugonia, jer je u pitanju "štivo" koje je krajnje nesvakidašnje viđenje smisla postojanja na ovoj planeti, veoma blisko njegovim prethodnim ostvarenjima. Ali, to strašno "ali", ovaj film, ipak, u dobroj meri pati od stvaralačke neoriginalnosti, usled toga što je, na kraju krajeva, ipak u pitanju - običan rimejk...

Svaka čast Emma Stone! Ona je u Bugonia samozadovoljna direktorka velike farmaceutske kompanije, koju Jesse Plemons smatra odgovornom za to što je njegova majka neizlečivo obolela od raka, a pri tom je i vanzemaljka iz sazvežđa Andromede, te odlučuje da je otme i spase Zemljane od nadolazeće porobljivačke kataklizme. U tu svrhu angažuje i čudnog rođaka, koga tumači Aidan Delbis, debitant u svetu filma, koji i u stvarnosti pati od poremećaja autističnog spektra (svaka čast na glumi)! Praktično, Bugonia i jeste film u kome sve vreme isključivo i traje "nadgovaranje" ova tri lika (uz tek "malo manje minornu" ulogu jednog policajca i još par likova koji prohuje u vidu lastinog repa). 

Dakle, ta dva čudaka, opsednuta teorijama zavere, među kojima dominira ona o postojanju "Andriođana" koji su se infiltrirali među ljudsku civilizaciju i žele da ih unište, otimaju Emu Stoun, u nameri da im ona saopšti lozinku s kojom mogu da stupe na matični brod vanzemaljaca i unište ga. Fantastično ubedljiva Ema dominira ovim filmom, a i Džesi je fascinantno ubedljiv kao simbol "vrhunskog čudaštva" ovog doba. O Ejdanu sam već sve rekao, a pčele... one su dragocena bića koja polako, ali neizostavno istrebljujemo (pojam "bugonija" vezan je za starogrčko verovanje da pčele spontano nastaju iz kravlje balege - ili tako nekako). 

Sve u svemu, uz opterećenje da je ovaj film, ipak, rimejk, Lanthimos nam je ponudio delo koje treba pogledati, pogotovo ako niste već upoznati s južnokorejskim originalom. Ako i jeste - ne mari previše - zbog opšte informisanosti, neke "ideje" je potrebno češće ponavljati da bi se "utuvile" ljudima u glavu. Jer, nama nisu potrebni vanzemaljci da bi propali, nažalost, dovoljni smo sami sebi...

U tom smislu, ovakav rimejk, ipak, ima opravdanje postojanosti.