Three Body (Chinese) Vs 3 Body Problem (American) - 100:1

recenzije filmova i serija

25.03.2024.

Three Body (Chinese) Vs 3 Body Problem (American) - 100:1

IgaBiva

Ovaj tekst namenjen je onima koji, pre svega, smatraju da je iskustvo uživanja u lepoj literaturi bogomdano za mir i spokoj duše. Takođe, i uopozorenje svima da tamo negde, u dubinama kosmosa, postoje dve civilizacije - ona dajdžestirana - netfliksova, i ona mnogo vrednija, bez domašaja za svest pogubnog značaja preteranog konzumerizma i mitomanije.

Dakle, sukob netfliksove SF serije 3 Body Problem, adaptacije nagrađivanog SF romana "Problem tri tela" kineskog pisca po imenu Liju Cisin, i kineske 30-epizodne adaptacije istog - serije San ti.

Ono što odmah upada u oči jeste da netfliksova adaptacija ima samo osam epizoda, dok se kineska protegla na skoro četiri puta više. Oni koji su čitali tri velelepna Cisinova romana (pored već spomenutog i "Mračna šuma" i "Kraj smrti") i gledali "netfliksa" kažu da se samo prvih šest epizoda koliko-toliko drži prve knjige, a ostale dve su "sklepancija" poslednje dve knjige. To već izgleda strahovito bolno po verodostojnost umetničkog izraza (i poštovanje prema književnom delu), pa je "alarm" za sve one koji žele da osete bar dodir osećanja iz prve rečenice ovog teksta. Meni je, uostalom, na primer, prava blasfemija, što je samo u prvoj epizodi 3 Body Problem "sabrano" manje-više čak šest epizoda San ti. Tolika "dajdžestiranost" pogubna je da bi se gledalac makar malo ozbiljnije udubio u sve emocije koje donosi Cisinovo delo, da ne kažem putokaze kojim naša civilizacija sme (ili ne sme) da ide.

Kod "Netfliksa" nema mnogo filosofije, sistem je "udri i beži". Nasuprot njemu, kineska serija obiluje brojnim misaonim efektima i procesuiranjima, koji teraju gledaoca da u njenom praćenju angažuju brojne moždane vijuge kako bi dosegli horizonte mudrosti samog štiva. Možda zvuči pretenciozno, ali kineska serija možda zahteva pandansku posvećenost nekim od najstamenitijih vanvremenskih remek-dela žanra, kao, na primer, 2001: A Space Odyssey ili Solyaris (i poređenje s Kurosavom je sasvim OK). Netfliks tome nije ni prineti, uprkos osećanju da oni koji nisu čitali Cisinove romane, mogu da na miru odgledaju celu seriju i ne osete se totalno prevarenim (dakle, 3 Body Problem je samo za takve!). S druge strane, kineska verzija serije (i svih njenih 30 epizoda) jeste materijal za gustiranje, uživanje u kadrovima, koji plene kako vizuelnošću, tako i demistifikaciji i transkribovanju simbola i poruka koje nam je "pisac hteo da kaže"...

Cisinova vizija hronike našeg postojanja zaslužuje mnogo više poštovanja nego što su joj ukazali netfliksovci stvaraoci, pa makar to (ne)delo potpisali i autori Game of Thrones). Jednostavno, 3 Body Problem nije serija koje će se neko dugo sećati, ma koliko da je pristojno podneo njeno prvo gledanje. S druge strane, ako uzmemo u obzir da je kineska varijanta obuhvatila samo događaje iz prve Cisinove knjige, ostalo je zadovoljstvo i nada da će biti ekranizovane i sledeće dve. Postanite bogatiji, gledajući je...

Oni koji su upućeni u problematiku znaju šta znači "osećati se kao ćuran". Da li smo svi mi samo to? I, ko su uopšte naši Bogovi kojima se molimo?

P.S. Na YouToube postoji svih 30 epizoda kineske serije, uz engleski titl!

recenzije filmova i serija

Abigail - Dostojan, ali...

recenzije filmova i serija

Love Lies Bleeding - Lezbo-bilderski noire-triler

recenzije filmova i serija

Restore Point - Dugoočekivano osveženje

Više članaka...

Komentari (45)

Za komentarisanje morate biti prijavljeni!

puppet_master
eXtreme member
07.05.2024. 17:13
[QUOTE=ar8c]Sve je tačno tako kako kažeš, ali pitanje je bilo da li ćemo za života videti misiju na Mars, pa se oko toga zabavljamo. [/QUOTE]

Sve i ako zbilja jeste (znaš da ne čitam stvarno ono na šta se nadovezujem ), lepota, kako je ja vidim glede mojeg piskaranja i glupiranja, je upravo u tome da širim priču i bavim se meni interesatnijim mislima, ne znam da se držim ionako nekakvih tema, ponajmanje tuđih, prosto je zabavnije ovako, ostavim mesta za ćaskanje. Nebitno suštinski, nije problem ni bio u nezainteresovanosti ljudi, imamo previše problema na Zemlji, svemir je komplikovan, komplikovani su i odnosi vlade sa takvim poduhvatima, jedinog tela koje se uopšte može upuštati u takve avanture, a one u moćnijim zemaljama, sa sve predsednicima koji se ipak pitaju tu, se biraju na svega nekoliko godina, svemirski program se razvija po makar 15, 20, 30, a u pitanju su ludačke cifre za svaki iole krupniji korak, i tu je dolazilo do nesklada. Ko bi imao toliko cojones da odvoji nekoliko desetina triliona dolara u današnje vreme, ko bi stao iza takvog predsednika, ko bi sve ostao bez budžeta zbog toga, a sve to dok bi tek neki tamo sledeći po redu dobio pohvale, ne pita se neki tamo narod išta ionako, ako moćne industrije ne vide zaradu u tome, nema opasnosti od rivala, nema straha u narodu koji se može više naplatiti od recimo terorizma, ekologije, zdravstva, ovoga-onoga, nije prosto moguće, opet jer je sve pogrešno postavljeno odavno, da neki baja u Beloj kući izađe pred novinare i kaže "idemo ovamo-onamo", sahranio bi sam sebe momentalno. Naravno da bi ljudi trebalo da su složniji, da nema gladi, ratova, sebičnih vodilja, da se ulaže u čovečanstvo, sve ono što nas i čini ljudima, da jasnije vidimo plodove toga, no dug je put do tako čega, nismo mi ni dečije bolesti preležali. Ono što ovo vreme čini boljim od ranijeg, je upravo taj napredak koji ja vidim bezmalo svuda, u ovom slučaju konkretno od drastičnog smanjenja troškova, i toga da su se eto i sanjari, vizionari umešali konačno u čitavu tu priču. Nije dovoljno, moraju imati ludu podršku svojih zemalja, ostalih milijardera, kompanija, moraju i zarađivati na tome usput, no sve se to rešava kako vidimo u hodu. Ide na bolje. Uz sve to sada ima više rivala u još ponekoj sada razvijenoj zemlji sa dovoljno volje da se petlja sa svemirom.

Neka Passengers i jeste površan filmić, ali je sjajan ambijent, ima lepih kadrova svemirskog putovanja, letelice, nešto čak i relativno objektivnih problema na kakve bi takav jedan let naišao. To tamo moralisanje zbog njegove odluke mi nije bilo previše interesantno ali su mi prosto slatki oboje bili. Nije puki ljubić kamufliran u naučnu fantastiku, dovoljno je interesantan i iz ponekog drugog ugla. Meni je to drag film.
ar8c
eXtreme member
07.05.2024. 16:47
Sve je tačno tako kako kažeš, ali pitanje je bilo da li ćemo za života videti misiju na Mars, pa se oko toga zabavljamo. Naravno da ima nekog napretka, ali jako je to sporo i nedovoljno. Odnosno, bolje reći, uslova za više od ovoga je bilo i ima, ali drugačiji su prioriteti, pare se slupaše u neke drugačije i destruktivnije rakete, ljude više ne privlači u toj meri pogled u zvezde. To je ono u čega sam lično razočaran, a što se svega drugog tiče - biće kako će biti.

P.S. Kad me malo kriza uhvati, samo uzmem reprizu filma Passengers iz 2016. godine Obožavam taj film, bez obzira što će ga neki proglasiti limunadom. Jednostavno mi je priča izvanredna, a svemirska letelica jedna od najlepših koje sam video u SF filmovima. Apsolutno mogu da zamislim da provedem život sa nekim odabranim na putešestviju po svemiru, u onakvim uslovima kakvi su prikazani na filmu. Čak šta više, bilo bi to poželjno
puppet_master
eXtreme member
06.05.2024. 18:45
Kosmos je težak zadatak, tvrd orah, ne želi nas odveć tamo, toliko toga nas ubija gore, krhka smo bića, na našoj planeti smo u stanju da živimo eto tek na samoj korici iste. Ima progresa, bezmalo svuda, nego smo se mi sada konkretno uhvatili te teške zverke. Ali pogledaj teleskope, misije, CERN, internet, doba informacija kao, telefona koji nam pomažu (vala negde i odmažu) u koječemu, ko da nabraja sve, prosto je svemir upadljivo drugačiji problem, a i tu se stvari pomeraju. Sporo, ne onako i brzo koliko bi većina to volela, ali se pomeraju. Bre rakete se vraćaju, sleću na zadatu poziciju, imamo rover koji šeće po Marsu, helikopter (taj ne znam je li još u životu) koji letucka onuda, hej. Toliko letelica se tokom decenija zabijalo, siroto, u taj Mars, a eto dočekali smo da nam se vozila tumbaju i vrše eksperimente, merenja i čudesa po Marsu, ladno. Možda uspeju i da vrate dobar deo tih uzoraka na Zemlju, ništa od navedenog nije beznačajno. Naravno da bih ja voleo da već imamo buljuk letelica na svim planetama sistema gde su moguće, svakom mesecu, bazom ovde, onde, pitaj kosmos kakvih sve stvarčica ima tu za otkriti. Ta mi svaki put kada podignemo neki novi eto makar teleskop, nešto se iznenadimo, saznamo ponešto novo. Pa od pre nekoliko godina merimo i gravitacione talase i promene u prostorvremenu, ama ima napredka.

Samo što neće o tome da nam pričaju u medijima, nego u drugu Putinu, Gazi, gde je bio preCednik i ko'ko se namučio, ko je naguzio ovu starletu, šta je obukla ova pevaljka, šta joj je, gle čuda, ispalo, ko'ko košta garažno mesto, ko'ko trešnje, i onda jbg, ćuti i trpi, ili gasi tv i baci novine.