Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Vostochnaya elegiyaGodina:
1996Žanr:
drama, kratkiTrajanje:
43 minRežija:
Aleksandr SokurovScenario:
Aleksandr Sokurov- Pogledajte slične sadržaje
- Komentari filma/serije (1)
Odinokiy golos cheloveka (1987)
drama
Crvenoarmejac Nikita Firsov, rodom iz daleke provincije, posle završetka građanskog rata vraća se svojoj kući. Tokom traumatičnog povratka u normalno stanje, momak se zaljubljuje u devojku Ljubu...
Aleksandra (2007)
drama, ratni
Starica kreće na dug i opasan put vozom, kako bi posetila unuka u vojnom kampu u Čečeniji. Aleksandra Nikolajevna se vozi opasnom deonicom i nije svesna da smrt vreba na svakom koraku. Po dolasku u...
Smirennaya zhizn (1997)
dokumentarni
Dokumentarac prati život starice u planinskom selu Japana koja živi sama u kući staroj 130 godina.
Moskovskaya elegiya (1987)
dokumentarni
A film in homage to Russian filmmaker Andrei Tarkovsky. It concentrates on his absence from the Soviet Union and what he left behind. There are episodes of his funeral and places he lived in Moscow.
Za komentarisanje morate biti prijavljeni!
Senior translator
17.08.2013. 00:53
Vostochnaya elegiya (1996)
Istočnjačka elegija
Scenario i režija Aleksandar Sokurov
imdb
Postoje filmovi koji liče na tkanje, na nežnost i pažljivo izrečenu brižnost, na tananu saglasnost i puštanje da bude kako ti misli teku. Kao nebo i zamišljanje oblaka kojih nema.
Postoje filmovi u kojima se plače, a tvoje srce ostane suvo. Ovde nijedne suze nema, a čini ti se da sve suze ovog sveta stanu u jednu rečenicu. "Ne, ne... mislim da nikakve sreće u mom životu nije bilo".
Postoje patetični filmovi i filmovi koji manipulišu emocijama. Ovo je film o snazi da se bude ljudsko biće. Priča o kosi mrtvog mornara koja leluja u vodi je priča o suštom životu. Koji se ne rađa iz bajki o Feniksu i obećanja, nego iz trpljenja, rada i ponosa. To je ono što dugujemo Istoku, religije su nam zamaglile vid.
Daleko su ove slike i daleko je ovo Sokurovljevo ostrvo, daleko smo od sopstvenog rođenja, jer tamo nas režiser vraća. Možda zaista treba biti dete, osloboditi se sebičnosti i ne zaplakati nad činjenicom da nam to ostrvo neumoljivo izmiče.
PREVOD