The Zone of InterestPogledaj trailer!

Film

drama, istorijski, ratni (2023)

The Zone of Interest

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

Ocena korisnika
Odlično!
7,7
The Zone of Interest

Naslov:

Zona interesa

Godina:

2023

Žanr:

drama, istorijski, ratni

Trajanje:

105 min

Režija:

Jonathan Glazer

Scenario:

Martin Amis
, Jonathan Glazer


Glavne uloge:


Benjamin Utzerath
  >  Fritz Sander, Topf & Sons
Medusa Knopf
  >  Elfryda
Andrey Isaev
  >  Bronek
Sandra Hüller
  >  Hedwig Höss
Johann Karthaus
  >  Claus Höss
Lilli Falk
  >  Heidetraut
Nele Ahrensmeier
  >  Inge-Brigitt Höss
Anastazja Drobniak
  >  Hans Höss
Zuzanna Kobiela
  >  Annagret Höss
Julia Babiarz
  >  Dilla the Dog
Christian Friedel
  >  Rudolf Höss
Wolfgang Lampl
  >  Hans Burger
Stephanie Petrowitz
  >  Sophie
Max Beck
  >  Schwarzer

Opis:


Komandant Aušvica, Rudolf Hes, i njegova supruga Hedviga, nastoje da izgrade život iz snova za svoju porodicu u kući i vrtu pored logora...

Obradio/la:

IgaBiva

Pročitaj recenziju filma The Zone of Interest:

  • Pogledajte slične sadržaje
  • Komentari (49)
  • Une nuit

    Une nuit (2023)

    drama, ljubavni

    U prepunom vozu podzemne železnice žena gura muškarca. Oni se svađaju. Njihovo malo nadmetanje traje, ali mu ne nedostaje šarma... Kasnije, u hodnicima stanice, dvoje stranaca nespretno vode ljubav u...
  • Firebrand

    Firebrand (2023)

    drama, istorijski

    Brak kraljice Catherine Parr i Henryja VIII
  • Killers of the Flower Moon

    Killers of the Flower Moon (2023)

    drama, istorijski, kriminalistički

    Pripadnici plemena Osage u Sedinjenim Američkim Državama ubijeni su pod misterioznim okolnostima 1920-ih, što je izazvalo veliku F.B.I. istraga koja uključuje J. Edgara Hoovera.
  • Maestro

    Maestro (2023)

    biografski, drama, muzički

    Ova neustrašiva ljubavna priča prati kompliciranu cjeloživotnu vezu glazbene legende Leonarda Bernsteina i Felicije Montealegre Cohn Bernstein.

Za komentarisanje morate biti prijavljeni!

  • 2b0rn0t0b
    eXtreme member
    04.03.2024. 14:42
    [QUOTE=mile-milic]

    Uvek mi je interesantno koliko jedan isti film može da izazove potpuno, čak  dijametralno, različite utiske. Gledajući ovaj film ,a bio sam upoznat šta je tema, sve vreme sam osećao duboku uznemirenost. Ona verovatno proizilazi upravo iz fenomenalne realizacije, pre svega, rediteljske ideje i postupka kao i dosledne ( svedene) glumačke igre koja je na momente gotovo dokumentaristička. Pitanje koje me je i dugo i nakon filma proganjalo je - kako je moguće da ljudi postanu toliko neosetljivi i nezainteresovani za nešto što se događa tu, pored njih. Nikakve emocije. Nikakve. Da ne pominjem empatiju koje nema ni u naznakama. Ta hladnoća, sistematičnost i čak i mogućnost da se uživa u životu dok je sveprisutna patnja takoreći (pa i bukvalno) u vazduhu. Film Konferencija koji govori o čuvenom sastanku na kome se rešavalo jevrejsko pitanje imao je tu neku bezdušnu atmosferu, ali i činjenicu da se radnja samog filma ipak odvija daleko od mesta stradanja i taj birokratski pristup najjezivijim planovima (koji postoji i u Zoni Interesa) nekako je bilo lakše razumeti. Ovde je, po meni, najveća vrednost filma upravo to što ne ostavlja prostora kod normalnog ljudskog bića za bilo kakvo opravdanje i opominjuće poručuje da se zapitamo šta su uzroci ( a ne bavi se njima) koji dovode do toga da ljudi postanu neljudi, i da posle svega mogu da kažu : ,,Samo sam radio svoj posao".

     [/QUOTE]


    Pridružio bih se prethodnicima koji su ovaj komentar izdvojili kao najbolji, najsažetiji prikaz ideje i poruke filma. 
    Svaka čast i sa moje strane, nije čest slučaj da neko sa ovako malo reči iskaže toliko mnogo toga.

    Zato ću pokušati da dodam nešto svoje pored već napisanog, prvenstveno vodeći računa da onima koji film još nisu gledali ne otkrivam previše.

    Nakon što sam ga juče pogledao doživeo sam pomalo šizofreno osećanje. S jedne strane bio sam pomalo raočaran, jer sam očekivao emocijama nabijen film, a sa druge strane, film me je itekako dojmio, ali na drugi, racionalni način. Sve ovo što pišem pokušaj je i da sam sebi to objasnim.

    Naprosto, ja i nisam prava osoba koja će film objektivno oceniti jer sam pročitao mnogo, možda i previše knjiga o holokaustu. Nekome ko je u mladosti "progutao" "Anus mundi, uspomene iz Osvjenćima/Aušvica" Vjeslava Kjelara, ne postoji neka druga knjiga ili film koji u njemu mogu izazvati veći užas i nespokoj od već doživljenog. 


    Za sve one, pretpostavljam mlađe gledaoce zbog kojih je, uostalom, ovaj film i snimljen i koje je dotakao i pokrenuo da saznaju nešto više o Aušvicu, Treblinki, Belzecu, Majdaneku, Sobiboru, Dahau i mnogim drugim koncentracionim logorima, postavljam ovde dva linka: jedan je faktografski, gde se objašnjava šta su bili koncentracioni logori tokom nacističke vladavine u Evropi, dok je  drugi spisak knjiga, literature, najčešće memoarske ali i umetničke proze, koji obrađuju ovu tešku temu:





    The Zone of Interest je neobična priča o holokaustu i koncentracionom logoru Aušvic, prikazana kroz perspektivu porodice šefa logora, Rudolfa Hesa, koji je 1947. zbog svog učešća u smrti preko 3 miliona ljudi osuđen na smrt i pogubljen. Razumnljiva je intencija režisera da napravi drugačiji film o koncentracionom logoru. Ko se malo potrudi, pronaći će mnoštvo filmova o toj temi. (Za one znatiželjne, na kraju komentara ostaviću i kraći spisak filmova o holokaustu koje preporučujem.)

    U filmu je upečatljivo odsustvo grafičkog nasilja i slika užasa, ali je osećanje užasa sveprožimajuće. Režiser se odlučio za minimalistički pristup temi šo je i izazvalo poprilične kontraverze kod auditorijuma. Deo polemike reflektovao se i na našem portalu.

    Delo počinje produženim, neprirodno dugim crnim kadrom koji sugeriše i daje uvodnu intonaciju filmu. Sam pogrom, šoa, holokaust odvija se u pozadini i sugerisan je zvučnom kulisom koja je neprekidno prisutna. Pogotovo je efektan onaj grozni, ravni, industrijski zvuk/huk koji ne staje ni na tren, ni tokom scena noćne idile porodice koju pratimo i u kojem se povremeno razaznaju pucnji, uzdasi i krici žrtava. 

    Od gotovo idiličnog početka prikaza piknika jedne naoko obične porodice, do završnih kadrova silaska glavnog junaka niz stepenice u mračni podrum (metafora je jasna, silazak u pakao) odvija se drama koja ne pretenduje da u nama izazove fizički strah ili gađenje, već mentalni, egzistencijalni užas i  zapitanost, potpuno racionalnu zapitanost o prirodi zla i ljudskom odnosu prema zlu. 

    Ko su i kakvi su to ljudi, koji uz samu fabriku smrti, iz koje se vije crni dim krematorijuma, mogu sa takvim mirom graditi svoj mali porodični raj, potpuno hladni prema ljudskim patnjama kojima su svedoci?

    Dugo sam se pitao zašto je film tako naslovljen? Zona interesa je zapravo film o egoističnoj potrebi porodice Hes, prvenstveno supruge Hedvig, da nakon što je njen suprug napredovao u službi i zbog svog kreativnog odnosa prema poslu i brojnih inovacija koje je u njega uneo, postao glavni za sve koncentracione logore. po svaku cenu sačuva delić svog raja, paradoksalno sazidanog bukvalno na samoj ivici pakla, uz zid logora Aušvic. 

    Radnja filma je redukovana, fabula je data u naznakama i sve se doima kao kolaž situacija datih u dugim kadrovima. U čitavom filmu nema ni jednog zaista krupnog kadra, ni jednog kadra detalja, sve je prikazano totalima, srednjim planovima ili ameriken kadrovima, što pojačava snažan osećaj hladnoće i otuđenosti junaka prema surovoj stvarnosti koju žive. N iedno lice nije prikazano anfas, ako ih i vidimo, lica su mahom slikana iz profila i poluprofila, Sa druge sterane, režiser i nas, gledaoce, postavlja na određenu distancu. Kao da je namera autora filma bila da nas maksimalno udalji od pojavne strane filma da bi nas približio suštinskoj. Jer ovaj film govori o zlu u čoveku, o neverovatnoj sposobnosti čoveka ne samo da čini zlo, već i da živi uz zlo, opravdava ga i podstiće.

    No, nisu svi likovi u filmu apologete zla. Hedvigina majka na primer, nakon što joj dođe u posetu i oduševljeno primeti da joj je kći uspela u životu, jednoga dana neprimetno i bez najave nestaje iz kćerkinog doma. 

    Majka junakinje nije jedina koja pokazuje ljudsku savest ili saosećajnost. Postoje u filmu i neobični snimci misteriozne devojčice koja logorašima dostavlja jabuke i hranu. Kao suprotnost živim slikama realnog života, režiser se odlućio za kontrastnu crno-belu fotografiju. 

    Nekoliko crtica iz filma jako plastično pokazuju prirodu Rudolfa, glavnog junaka. Jedina osoba kojj šef koncentracionog logora izjavljuje da je voli je - njegova kobila. U drugom delu filma, u kojem je u fokusu opšti plan,slike same nacističke Nemačke kojj se bliži kraj, postoje dve epizode koje oslikavaju društvenu i privatnu stranu lika Rudolfa Hesa. Na velikoj konferenciji organizovanoj povodom očekivanog prispeća mađarskih Jevreja upućenih u sistem koncentracionih kampova, naš je "junak" samouvereni mastermajnd čitave operacije koji drži govor pred brojnim potčinjenim oficirima. Ali, odmah zatim, na koktelu koji je upriličen nakon sastanka, uviđamo da je on zapravo autsajder u nacističkoj eliti, neko kome se niko ne obraća, neko ko nema s kim ni da popije koktel. U telefonskom razogovoru sa ženom izjavljuje da je tokom čitavog skupa u dvorani za koktel, razmišljao o načinu kako bi sve prisuten pogušio plinom. Rudolf Hes je prestao da bude ljudsko biće i pretvorio se u bezumnu mašinu za ubijanje, u savršeni šraf makabrične nacističke ideje uništenja čitavih naroda. 

     
    Da ne bih ponavljao neke od sjajnih teza i uvida koje su prethodni komentarori naveli, dodaću samo još da je u pitanju film koji ništa ne saopštava direktno, već sugeriše, implicira i poziva na razmišljanje o prirodi čoveka i prirodi zla i čovekovom odnosu prma tom fenomenu.



    P.S. 

    spisak manje poznatih filmova koji obrađuju temu holokausta:

    [canada, greece] Jeremy Podeswa - (2007) - Fugitive Pieces [drama, adventure, war]
    [france] Rose Bosch - (2010) - La rafle AKA The Round Up [drama, history, war]
    [france] Tahir Rana, Éric Warin - (2021) - Charlotte [animation, bio, drama]
    [germany] Frank Beyer - (1963) - Nackt unter Wölfen AKA Naked Among Wolves [drama, war]
    [germany] Hardy Martins - (2001) - So weit die Füße tragen AKA As Far as My Feet Will Carry Me [action, adventure, drama]
    [poland] Jan Komasa - (2014) - Miasto 44 AKA Warsaw 44 [drama, history, romance]
    [poland] Pawel Chochlew - (2013) - Tajemnica Westerplatte AKA 1939 Battle of Westerplatte [drama, history, war]
    [uk] Sean Mathias - (1997) - Bent [drama, history, romance]
    [usa] Chris Weitz - (2018) - Operation Finale [bio, drama, history, thriller]
    [usa] Donna Deitch - (1999) - The Devil's Arithmetic [drama, fantasy, war]
    [usa] Edward Zwick - (2008) - Defiance [action, drama, history]
    [usa] Jon Avnet - (2001) - Uprising [drama, war]
    [usa] Robert Dornhelm - (2001) - Anne Frank The Whole Story [bio, drama, war]
    [usa] Tim Blake Nelson - (2001) - The Grey Zone [drama, history, war]



    2b0rn0t0b2024-03-04 14:53:37
  • ar8c
    eXtreme member
    29.02.2024. 20:56
    "Gospodine" klass, sva problematika tebe i generacije sa kojom se poistovećuješ upravo je sažeta u jednom ovako agresivno sročenom postu. Obratio sam ti se sa "gospodine" i "Vi" iako je izvesno da ti otac mogu biti, a ti pokazuješ svo raskošno poštovanje kakvo inače krasi generaciju koju ću uvek zbog toga da kritikujem. A poistovetiti kritiku sa mržnjom može samo neko ko je nezreo i nedorastao dijalogu.

    To šta sam ja video i gde sam bio u životu stvar je samo moja i ne pada mi na pamet da se tebi ispovedam. Tvoje "znanje" o svetu, geoplotici i svemu ostalom prepuno je floskula i poštapalica koje si izvesno pokupio na internetu. Priču o demokratiji i toleranciji preokrećeš u izolovane slučajeve, temu korupcije i razne druge stvari koje sa suštinom veze nemaju. No, naravno, moje mišljenje nije sveto pismo kako ti inače svoje doživljavaš, pa imaš svu slobodu ovog sveta da demokratiju i toleranciju pronađeš gde god ti paše. Eno, Severna Koreja kao najsvetliji primer jedva te čeka

    I poslednji put kažem, zaobiđi me priče o krivici. Odradio sam pošteno gotovo ceo radni vek, nikada nikog nisam prevario, a državi i njenim institucijama sam dao četvrt veka svog života, od vojske, policije, pa da državnih organa, ali i političkog angažmana kada je trebalo staviti i život i posao na kocku kako bih tebi i mlađim generacijama omogućio da živite neki lepši, bolji i mirniji život nego što sam to ja mogao! Sve sam dao i žrtvovao da moje dete, ali i druga deca imaju bolju šansu i polaznu osnovu, a ti ćeš da me ovde pljuješ i govoriš o nanošenju patnje!!!!!????

    Tu nema normalnog i civilizovanog dijaloga, samo provokacije i otvorenog nezadovoljstva za koje valja uvek okriviti drugog, a najbolje starije i panzionere. Na tome počiva sva vaša filozofija. Potraži uzroke tako velike ogorčenosti koja te je navela da ovde pišeš kako ja napadam neke zemlje, menjam sisteme i slično!!??

    I treba da završiš jer za dijalog nisi! Ja svakako stavljam tačku jer ovo mesto ne zaslužuje rasprave ovog tipa.
  • klass
    Active member
    28.02.2024. 19:58
    Auh.. "Ja apsolutno nisam protiv mladih i ne bih voleo da se takav utisak stekne. Naprotiv, od srca navijam za njih!"

    A malo kasnije mladi su ovakvi, mladi su onakvi.. LOL  

    I to samo zato sto mladi zive na svoj nacin i ne obracaju paznju na nicije "zelje i pozdrave" Big smile


    [QUOTE=ar8c]
    Za kraj da odgovorim i kolegi klassu, iako sam odgovor već dao, samo što izgleda nije shvaćeno i prepoznato [/QUOTE]

    Ma da, naravno. Samo..napisao si ovo - "Posebno tolerancija većine prema manjini, što je odlika naprednih, civilizovanih i demokratskih društava."

     Sada, po tvome pisanju, takvo drustvo uopste ne postoji ali se sta, tezi ka tome?!  Smile


    "Apsolutno idealno i do kraja izgrađeno, demokratsko i pravično društvo naravno ne postoji. Postoje samo ona društva/države koje su više napredovale u procesu demokratizacije i one koje u tome zaostaju. Zaostalim društvima vladaju autokrate/faraoni, stepen slobode je minimalan, baš kao i mogućnost izražavanja, javno ili privatno. U naprednijim društvima (u kojima sam i lično provodio neko vreme) političari su smenjiva roba, a u onim najnaprednijim običan čovek ni ne zna ko su mu aktuelni političari, već slobodno radi i živi svoj život. Bio sam i u zemljama gde političari na posao idu biciklima i gde skoro da ne postoji službeno vozilo. Ima država gde se i predsednik pozove na odgovornost, gde mu se sudi, pa i gde padne smena. U onim drugim državama slike političara vise po zidovima domova, oni su više od medijskih zvezda i gospodari života i smrti decenijama. U takvim državama se ide na robiju ako se pomisli ružno o vlastodršcu, a kamoli da se kroz muziku, film, knjigu bez dlake na jeziku proziva sistem. Dakle, u onim prvim društvima ima mnogo više tolerancije, a u ovim drugim mnogo manje i nadam se da je barem to očigledno."

    Kazes - "naprednija drustva". Zasto izbegavas da konkretno napises koja su to drustva - drzave, u pitanju, da ih malo rasclanimo.. da vidimo kako su to "napredniji", po cemu su bolji od nekih drugih zemalja..i ko je postavio te norme, ta pravila koja odredjuju ko je "napredniji".. Tvrdim da su sve te drzave prepune raznoraznih korupcija, silnih prevara na drzavnim projektima..i niko ne odgovara jer vrana vrani oci ne vadi..

    Cuj, politicar vozi bicikl..Pa sta? To automatski znaci da je dobar, posten, nece da namesti neku izgradnju zel. stanice svom prijatelju, ili parce auto puta, ili nece da napada bezrazlozno druge drzave i da im namece "demokratiju"??? Videli smo '99. na nasem primeru kako se postuju medjunarodne norme, pravila...pa su te "napredne" drzave resile malo da pokazu sta znaju. Da ne pominjem Bliski istok i visedecenijsko unistavanje..

     I citiracu sebe - "He, samo videti kako i da li uopste ljudi reaguju na pokusaje zapadne civilizacije da nametne istoku neke svoje norme, svoja pravila igre, i sa druge strane kako taj istok pokusava zapadu da nametne svoja pravila. Obican narod ne da ne reaguje vec to zdusno podrzava. I to traje vekovima, nebitno da li se zove verski rat, pljackaski ili bilo koji..zna se sta je cilj svakog rata, oruzanog, medijskog..."

    Tragicno je, zaista tragicno, i to ozbiljno kazem, da vi, ti i svi ostali koji tako misle, vi ste taj obican narod koji sam pomenuo, ne shvatate koliko gresite i koliko tim vasim nacinom razmisljanja, zivljenja...ste naneli silnu patnju drugima koji ne misle kao vi, koji ne zive kao vi, koji imaju potpuno drugacija pravila.. A mozda i shvatate samo vas boli uvce, bitno je da namecete svoju igru. Posledice licno vas ne kace..

    Ko ste vi? Ko vama daje za pravo da odredjujete, na bilo kom nivou, sta i kako? Ko vama daje za pravo da napadate druge zemlje, da menjate njihove sisteme, njihova uredjenja, da pljackate njihova bogatstva, da "sirite demokratiju", da namecete oruzjem svoj nacin zivljenja... unistavajuci citave narode...

    Prodaje se prica o toleranciji, postovanju... Evo, ne mogu gradom da prodjem od silnih demonstranata koji se bune protiv Izraelskog istrebljivanja Palestinaca. Da, hocete toleranciju ali po vasim uslovima, a ko ih ne prihvata, zna se.. 

    Pominjes Skandinaviju.. Mozda si te zemlje video na TV-u. ili si samo turisticki bio koji dan.. pa te "zanela svetla velikoga grada". Kao neko ko je decenijama ziveo u Svedskoj, a i obisao pola sveta, tvrdim da vecih rasista nije bilo u Evropi od Svedjana. Maltretirali su strance samo tako. Svedska deca u skolama kako su se ophodila prema stranoj deci..uhhh, maltretirali su ih na sve moguce nacine, ponizavali..A sve je to nauceno ponasanje.. Roditelji!!! 

    Uvozili su najjeftiniju radnu snagu, i to im se sada polako vraca. Somalijci, Kurdi, Iracani..doci ce im glave. Ima x razreda u Malmeu, Geteborgu..gde nema ni jedno svedsko dete. Sve stranci. I tako i treba. Itd.

    Zavrsavam

{{message}}

{{item.title}}