Nu astepta prea mult de la sfârsitul lumii (2023)

Ocena korisnika

Odlično!

7,4

Nu astepta prea mult de la sfârsitul lumii

Naslov:

Ne očekuj previše od kraja sveta

Godina:

2023

Žanr:

komedija

Trajanje:

163 min

> Dan Trofaila

Opis:

Prezaposlen i nedovoljno plaćen asistent produkcije treba da snimi video o sigurnosti na radnom mestu koji je naručila multinacionalna kompanija. Ali jedan sagovornik daje izjavu koja ga je naterala da ponovo osmisli priču kako bi odgovarala narativu kompanije, što pokreće pravi skandal...

Obradio/la:

IgaBiva

Pogledajte slične sadržaje
Komentari (4)

Linda veut du poulet ! (2023)
animirani, komedija, mjuzikl
Paulette se osjeća krivom nakon što je nepravedno kaznila svoju kćer Lindu i učinila bi sve da joj se iskupi. Napravila bi čak i piletinu s paprikom iako ne zna kuhati. Ali kako će pronaći kokoš na...
Shashvi shashvi maq'vali (2023)
drama
Etero, 48-godišnja žena koja živi u malom selu u Gruziji, nikada nije želela muža. Ona svoju slobodu ceni koliko i svoje kolače. Ali njen izbor da živi sama je uzrok mnogih tračeva među njenim...
Los colonos (2023)
drama, istorijski, kriminalistički
Čile, početak 20. veka. Bogati zemljoposednik unajmljuje tri konjanika da obeleže granice njegovog velikog imanja i otvore put do Atlantskog okeana preko ogromne Patagonije. Ekspedicija u kojoj...
The Vanishing Soldier (2023)
drama, triler, ratni
Eighteen-year-old Israeli soldier flees back to his girlfriend in Tel Aviv only to discover that the military elite is convinced he was kidnapped in the fog of war.

Za komentarisanje morate biti prijavljeni!

Vilin
eXtreme member
18.10.2024. 14:06
Fenomenalano! Kakav film! Van svih klišea! Beskrajno hvala Noemi za prevod i fantastičnu recenziju ovog nesvakidašnjeg filma. I nemojte da vas zavara preispoljna glupost kategorizacije ovog filma kao komedije!Vilin2024-10-18 14:36:55
Filaret
Senior translator
31.08.2024. 14:28
Reprizirao sam nekoliko ranijih filmova ovog režisera i razoružan potvrđenim utiskom da je Radu Žude nadmen i nepopravljiv mizantrop, pristupio gledanju Kraja sveta, kako bi to u vojsci rekli.

Svi u mojoj porodici (2012) je po mom mišljenju njegov najkonzistentniji film, priznajem da nisam sve gledao, a posle toga kao da je sve prilježnije otvarao svoj album sa dragim mu bizarnostima i stavljao ih svima na uvid. Za neke to je umetnost, subverzija, šta li, a za nas na Balkanu kao priča o rupi na saksiji.

Dakle, mislio sam da će se po svemu sudeći Kraj sveta za mene završiti pre kraja filma, kad ono međutim...

Jeste haotična i za nju naporna, ali Anđelina celodnevna vožnja i jurnjava sažeta u nešto više od dva i po sata filma, veoma mi je prijala. Ne zato što je to prijatno za gledanje, naravno, nego zato što film uopšte nije loš i mislim da nije najgori Raduov film, kako negde pročitah. Ima tu svega, od nostalgije, preko eksploatacije i rasizma, do bežanja u virtuelnu stvarnost, Anđela se prvo kao kočijaš svađa sa vozačima, a posle razgovara sa Geteovom pra-pra-pra... unukom Isprva me je podsetio na Germanov Teško je biti Bog (2013) zbog te naizgled nekontrolisane gungule, ali onda polako shvatamo da i u tom ludilu ima sistema, koliko god to poražavajuće bilo.

Taj sistem ili kraj sveta kakvog poznajemo vidimo u zaista fenomenalnoj završnoj sceni. Noema je već iscrpno pisala o njoj, samo da dodam da je i ona u boji, kao i isečci iz spomenutog filma iz "bolje prošlosti" i Bobicini instagram izleti. Ako to razumemo, boji se sve što nije ružna stvarnost, zašto je onda i ta scena u koloru? Pa zato što ne može da bude realna situacija gde invaliditet čoveka postaje manje važan od toga da li će se u kadru videti rampa i da li će čovek spomenuti Rusiju. Ta realnost je toliko iskrivljena i pristajanje na nju toliko ponižavajuće, da nas Bobicine sočne psovke iz pozadine prosto otrežnjuju i vraćaju nam kakvu-takvu prisebnost. Eto, dotle smo došli, kaže nam Radu.

Rizikujem da ću dosaditi noemi, ali moram da kažem da je i ovaj njen prevod savršen i da trud da sve bude kako treba, a na zadovoljstvo nas gledalaca, ne može da ostane neprimećen.
noema
Junior translator
28.08.2024. 11:42
Ovo nije film za one koji u filmu traže beg od stvarnosti, koje psovke sablažnjavaju, niti za nestrpljive.

Skoro dva sata gledamo asistentkinju produkcije Anđelu kako vozi zakrčenim ulicama Bukurešta od jednog do drugog invalida rada ne bi li snimila inervju o važnosti zaštite na radu za propagandni film austrijske kompanije, u čijoj fabrici su neki od intervjuisanih radnika i zadobili povrede. Kao ventil, Anđela kroz svoj alter-ego Bobicu, u klipovima za Instagram, oličava ono čemu se u životu opire - prostakluk, seksizam, rasizam, licemerje, glad za novcem - preuveličava ga i izvrgava ruglu.

Paralelno imamo isečke iz filma "Anđela ide dalje" iz osamdesetih, o Anđeli taksistkinji, koja se, kao žena u muškom poslu, suočava sa sličnim problemima. I mada je sve sporije i nekako čini se lakše, Žude kroz usporene snimke i zumiranje naglašava sav jad, bedu, očaj i bes Rumuna iz tog vremena.

Ako je sve što se dešava u prva dva sata izazivalo kod gledalaca osećanje nelagodnosti i teskobe, poslednjih tridesetak minuta izaziva užas. U praktično jednoj sceni prikazana je sva nepravda i bezdušnost ove faze kapitalizma, gde se žrtve proglašavaju za krivce (Ovidiju je sam kriv što je ostao nepokretan, a ne nehumani radni uslovi; Rumuni su krivi što im Austrijanci krče šume da bi pravili nameštaj, što se nisu bunili?; *sami ćemo biti krivi kad od nas i konačno naprave rudarsku koloniju i jalovište jer smo vlast, koja to treba da kontroliše, sami izabrali*), gde nema ljudskosti i gde je jedino božanstvo profit.

Kao što sam naslov kaže, ne očekujte jahače apokalipse, kraj sveta je tu, živimo ga.