Lantana

Leon (nikada bolji Anthony LaPaglia) je ogrubeli, umorni pandur, van braka u aferi sa usamljenom, od muža sveže razdvojenom Jane. Leonova supruga, zarobljena u tom braku punom tišina, posećuje Valerie (Barbara Hershey), uglednog psihijatara koja pa zbog otuđenosti svog supruga, emocionalno odsutnog akademika (Geoffrey Rush) paranoično sumnja da ovaj ima homoseksualnu aferu sa jednim od njenih pacijenata. Tu je i bračni par bliži zemlji, radnička klasa pogođena krizom, nezaposleni suprug i milica sa puno radnih sati kao medicinska sestra. Dakle svi likovi su uhvaćeni u momentu dubokih ličnih kriza, depresiji, lutanju i strahovima, tako tipičnim za današnje doba, ovde oni predstavljaju učmalost australijskog predgrađa, no sve je to bolno prepoznatljivo, univerzalno za sve nas. Njihovi životi se prelamaju, čineći meni prelep, gotovo altmanovski mozaik izgubljenih duša (ne nužno slični, tek me je ponavljanje Lantane podsetilo na Short Cuts)...sve dok jedan od likova misteriozno nestane, što Leona gura u istragu koja sve te likove spaja u konačnom suočavanju samih sa sobom i jednih sa drugima. 

Jednostavna tema sa kompleksnim likovima u podjednako kompleksnom spektru emocija, samoći, distancama, krivici, bolu, depresiji, dosadi, strahu, paranoji, sve ono sto zapravo i boravi ispod svih ljudskih maski, ispod površine svih međusobnih ljudskih relacija, eto itekako i braka, najbližih životnih saputnika. Zbilja maestralno napisan i vođen film sa odličnim glumcima u sjajnom tonu i ritmu, životan, tužan, iznad svega biva kvalitetno delo, nezaobilazno filmsko štivo posle čijeg kraja možemo ostati emocionalno izazvani iskustvima likova, što je i ne tako česta pojava sa ovakvim temama, nekako uvek bližim (površnijoj) melodrami a ovde pa tako vešto i efektno filmovanim ljudskim portretima i odnosima. Meni gotovo savršen, uz jedinu distancu (iako to nije presudno) od samih izbora koje likovi prave, itekako razumem, osećam i prepoznajem njihova lutanja, no biće da sam bitno drugačiji tip, što mi je uvek smetalo da Lantani dam najvišu ocenu iako je svakako zaslužuje i ostaje još jedno od (meni) vrhunskih australijskih ostvarenja. Preporuka.