Kongen av Bastøy

Skoro citah gde su pominjali zatvor kako je to ...

Meni je ovo dobro ostvarenje u sustini, jedino mi nisu lepo uklopnjene neke stvari , a neke su mogle da se prodube, mislim da su to uskratili s namerom zbog gledanosti, u smislu dobro vec je prikazano stosta . Sta mi je ostalo u secanju. Ono sivilo, atmfosera , klima i  muzicka podloga a opet tisina medju `sticenicima ` ili brojevima kp doma za maloletnike, opet tezina dela, zivotna dob   i tezak rad, surovost i kaznjavanje pa su se videle i posledice, pa dodatno i sekualno ... nadzornika  ,  a opet i zloupotreba ...na svu muku u pozadini, i u jednom trenutku je dogorelo, pokusaj bekstva i pobuna, ... Dobra mi je bila gluma.  

Ne znam zašto sam očekivao da bi norvežani mogli imati pošten "po istinitom događaju" film za razliku od amera.

Opet ista priča:

Sporo, sporo i još sporije, povrh svega dosadno za popizdit.

Nekoliko je glumaca učinilo film gledljivim, inače bi bio nepodnošljivo smeće.

Super je kad se država želi obračunati sa vlastitom mračnom prošlošću, ali ovo je trebalo biti uvjerljivije, mračnije i realističnije.

Ovako je ispalo da su delikvente skoro pa mazili i da država nije tu ništa kriva nego je jedan pedofil sjeb'o idilu što je, autoru filma valjda, šteta?

Kud se dadoh nagovoriti.

Od takvog savršenog materijala za horor, psihološki ili torture porn, ili oboje, samo je trebalo izabrati, oni napraviše smaračinu.

Preskočiti i zaboraviti da postoji.

  Film Kralj đavoljeg ostrva je još jedan u nizu filmova snimljeninoh po istinitom događaju. Glavni junaci su upravnik maloletničkog zatvora i njegovi štićenici. Ovo Đavolje ostrvo se ne nalazi negde u tropima već tamo gde je pingvinima dobro a ljudima loše. Surova klima nije bila dovoljna kazna za nesrećnike, njihova najveće kazna je sadista od upravnika koji sve vidi i čuje. Ni malobrojni stanovnici ostrva nisu mnogo bolji, oni mirno posmatraju kako se klinci prevaspitavaju teškim fizičkim poslovima. Ovaj maloletnički dom, rad u šumi uz minimum hrane i tortura neodoljivo me je podsetilo na Staljinive metode i famozni Arhipelag Gulag. Čika Koba za razliku od Norvežana nije tamo nije slao decu već odrasle ljude. Razlog više da mi se film dopadne. Reditelj je imao hrabrosti da prikaže deo onog maltretmana kroz koji su prošli maloletnici, maltretmana koji nije nepoznat ni polaznicima elitnih privatnih škola koje proizvode elitu. Škole su internatskog tipa, fizičko kažnjavanje je obavezno i baš kao na filmu (drug šiba druga), uslovi života su spartanski. Maloletnici nisu na ostrvu bili dobrovoljno i to je za krajnji rezultat imalo pobunu.

  Sve u svemu, zadovoljan sam viđenim. Žao mi je što je film promakao ispod radara i što ga nisam ranije gledao.

[/QUOTE]

  Preneto iz Dnevnika gledanja filmova.