Jaws

Toliko toga mi je prošlo kroz ruke u poslednje vreme pa se trenutno ne mogu setiti ko beše rekao, da je lepota onog sjajnog perioda Hollywooda, kojem nekim delom pripada i momenat kada je izašao "Jaws", upravo u tome što su tadašnji reditelji odrastali na filmovima poput "Them!", i voleli ga BAŠ zato što je o mutiranim džinovskim mravima. Nisu izrasli u ništa sramotno. A vala i ono što uvek volim da kažem, da nije sve isključivo nekakva poseta muzeju i operi, nema niti sme biti ikakve sramote ako se voli provoditi vreme i u luna parku, na kakvom ludom toboganu. Hajmo se još deliti i po tome, ako je moguće uz omalovažavanje jedni drugih i tu. 

Kako je uopšte moguće doći do toga da je publika koja je volela Jaws bila tupava a današnja kao sofisticirana jer voli, pa šta to tačno? Filmove ni o čemu? Bez mašte? Ili šta god već, besomučne nastavke i rimejke, prequele, čitave franšice ničega? Pa i njih sme valjda radovati šta god, aman. Dajte im bolje filmove, radovaće se i njima. Uostalom, to mu dođe gotovo kao ono da je slušati recimo Vivaldija - istančani muzički ukus, no ako bi da ti grmi ABBA jer prosto voliš ples, onda je to, šta tačno...glupavo, površno....plesati? Stvarno? Eh te podele, pametni i glupi, površni i sofisticirani, čuda-muda, i ta potreba da večito pričamo o nekim tamo drugima. Tome doduše i služi net