The Brutalist - Brutalno nevažno

Čudo je taj Holivud, kad odluči da je nešto apsolutni hit...

Zapravo, The Brutalist jeste jedan minoran film, potpuno neopravdavajući hvalospeve koji su se oko njega podigli, kako kritičarskih, tako i gledalačkih. Takvih filmova bilo je na tone tokom trajanja celuloidne civilizacije, čak i onih prilično nezapaženih, a pristupu materiji mnogo iskrenijih nego što je delo koje kao reditelj i koscenarista potpisuje Brady Corbet (Vox Lux, The Childhood of a Leader). A, podaci kažu da je za The Brutalist dobio čak 124 filmske nagrade, kao i 10 nominacija za "Oskara"... Kolektivna hipnoza, šta li???

László Tóth je glavni lik filma (istina, veoma upečatljivi Adrien Brody), Mađar koji na izbegličkom brodu stiže u SAD, nakon Drugog svetskog rata. On je u Evropi bio poznati arhitekta, ali je, odlučio da prebegne na Zapad, ostavljajući za sobom i ženu Erzsébet (takođe, prilično dobro je predstavila Felicity Jones), kao i voljenu nećakinju o kojoj se brine. László je nemirnog duha, pa mu u novoj sredini baš od dolaska i ne ide kako je zamislio, ali, nakon prilike koju mu pruža bogataš Harrison Lee Van Buren (pomalo čudne, ali ubedljive izvedbe koju nam je pružio Guy Pearce), stvari se menjaju. László dobija priliku da ponovo opravda poverenje uspešnog porodičnog čoveka, koje su mu prethodni postupci, uključujući i heroinske seanse - nagrizli. Ali, koja je cena...

Ono što najpre "bode oči" jeste gigantsko trajanje filma od čak tri i po sata. Nikako opravdano za ono "epic". Radnje u The Brutalist ima za otprilike sat i po, i da je tako - film bi možda i bio opravdaniji. Od samog početka, priča o dolaska emigranta u SAD, podseća na "već viđeno", tek kao takvi postojeći kadrovi ne nose nikakvu potrebnu originalnost da bi se uopšte pojavili (The Godfather i The Godfather: Part II, kao potencijalni reperi...). Ako odemo i "korak dublje", pa malo istražujemo, saznaćemo i da je pomenuti László Tóth fiktivna ličnost, te se kao takav film uopšte i ne uklapa u tendenciju opravdanosti postojanja bar po biografskom činiocu. Jer, ako je u pitanju fikcija, a jeste, apsolutno je film scenaristički nedorađen, čak se ne gubeći ni u svojoj pretencioznosti i manirizmu, već pripovedajući neku "pričicu" čiji su detalji toliko "razbacani" da uopšte nisu ni primetljivi u konačnici.

Ako je osnovni kvalitet to što tri i po sata, uprkos svemu "lošem", prođu bez preterane dosade, onda je to baš "skromno".

Zaboravljivo...