Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

Fallen Leaves - Lepota jednostavnosti

Aki Kaurismäki je dobro poznato ime među filmofilima i jedna od "najkultnijih" ličnosti ovog "zanata". Finac po rođenju, kosmopolita po životnoj estetici. Dobitnik 60 nagrada za svoja ostvarenja, "Zlatne palme" u Kanu za Le Havre, pobednik San Sebastijana s Toivon tuolla puolen, dobitnik nagrade za najbolji scenario u Bangkoku za Mies vailla menneisyyttä... čovek koji nam je svojim filmovima približio i odslikavao slike svakidašnjice, "malog čoveka" u nastojanju da se uzdigne od iskušenja trenutka...

Kuolleet lehdet je na tragu onog s čim najbolje barata - "lepote nepretencioznosti, gotovo minimalističke jednostavnosti emocije, fenomenološki zahtevne studije karaktera likova o kojim nam pripoveda i u čiju tajnu postojanja žudi da pronikne". Ansa i Holappa su žitelji Helsinkija, ona film počinje kao radnica u supermarketu, on kao radnik na građevini. Ona će dobiti otkaz zbog toga što povremeno "otuđi" po koji artikl čija ji rok trajanja istekao, a on će ostati bez posla zato što naginje k alkoholizmu. Putevi će im se ukrstiti, pa raskrstiti, pa...

Film od sat i 20 minuta u koji stane bitnost čitavih života. A, to je umetnost. I zanatstvo. I, lepota jednostavnosti. Neke od scena ovog sirovo realističnog filma, a opet punog emocija, jesu zaista "zlata vredne". Kao, na primer, ona, kada neprilagođeni Holappa vodi Ansu na "prvi ljubavni izlet" u bioskop na projekciju Džarmušove zombi-zezalice The Dead Don't Die, a potom vidimo dvojicu "intelektualaca" koji sasvim ozbiljno raspredaju o smislu postojanja istog i o tome šta je, zapravo, Džarmuš hteo da kaže. Ili kada Holappin drugar i "cimer iz građevinskog kontejnera" i Holappa odlaze u karaoke-bar, gde i upoznaju Ansu i njenu prijateljicu, a drugar počinje da peva ubeđen da će kad-tad biti otkriven kao nova muzička zvezda. Ili, kad god Holappa ili Ansa upale radio u svojim "životnim prostorima", iz njega ne dopire muzika već samo izveštaji o stanju na ratištu u Ukrajini...

Sve to, uz još nekoliko "finih minijatura" čine ostvarenje koje ne udara gromoglasno, ali se lako uvlači u srce. Nije za one koji očekuju akciju i vratolomije, nema ni seksa, ali, ali...

Trebalo bi da svako izdrži da ga pogleda. Konačno, ne traje dugo. Ostaćete oplemenjeni...

  • Komentari (11)

Za komentarisanje morate biti prijavljeni!

  • Filaret
    Senior translator
    04.02.2024. 22:22
    [QUOTE=AlexDeLarge]Pa jeste nastavio je tu svoju pricu. Jeste i ovde je pas.  
    [/QUOTE]

    Potpuno se slažemo.
  • AlexDeLarge
    eXtreme member
    04.02.2024. 21:49
    Pa jeste nastavio je tu svoju pricu kako su nazvali Proleterska trilogija, mada u trecem nije bas srecan kraj, ali da provlaci svoju pricu o nedacama ljudi sa margine u surovom svetu, sa radnika na izbeglice, o nepravdi, siromastvu, ali i nadi, humanosti, pozrtvovanosti, solidarnosti,  ljubavi i nadi. Jeste i ovde je pas kao i u Drifting Clouds Wink. Rekoh gledali smo slicne filmove, iako ponavlja,   mene licno ne smaraju njegova ostvarenja, nije mi cilj, daleko od toga,  da komentarisem tudje komentare, samo neko moje misljenje, i neki bas kratak osvrt na njegov rad. 
    AlexDeLarge2024-02-04 22:32:15
  • Filaret
    Senior translator
    04.02.2024. 20:11
    Još jedna kaurismakijevska smaračina. Novo lice, izlizana tema, stari prolivi ga još rade. Pohvale za novog psa. Još jedna potvrda da Aki od Ariela nije snimio dobar film, izuzimajući genijalni Drifting Clouds.
;