Past Lives - Fina dosada

Holivudski kritičari proglasali su Past Lives za najbolji nezavisni film ove godine. Takođe, osvojeno je još nekoliko nagrada na svetskim filmskim festivalima, a prikazan je i na ovogodišnjem Berlinaleu u zvaničnoj konkurenciji. Međutim, uprkos finim osećanjima koja vas obuzimaju dok gledate ovu jednostavnu ljubavnu priču, glavni utisak jeste da - dosada, ipak, preovladava.

Celine Song je rediteljka južnokorejskog porekla, kojoj je ovo debitantsko delo. Ona je i scenaristkinja Past Lives, pa ako imamo sve to u vidu, onda je možda lakše dokučiti zašto se odlučila da napravi baš ovakav film, nećemo ga nazvati prepotentno "autobiografski", ali svakako s elementima koji su poslužili kao inspiracija za scenario.

Na početku filma, 12-godišnja devojčica Na Young napušta Južnu Koreju i sa svojim roditeljima odlazi u pečalbu, u Kanadu. Za sobom će ostaviti drugare iz razreda, kao i simpatiju Hae Sunga. Nakon 12 godina, zatičemo Na Young, koja je u međuvremenu postala Nora, sada u Njujorku, kao obećavajuću dramaturškinju. Hae Sung joj konačno ulazi u trag na Fejsbuku, i nekadašnji golupčići počinju da se dopisuju. Još 12 godina kasnije, Nora je udata za svog američkog kolegu pisca, a Hae Sung konačno stišće petlju da je poseti...

I, to je to. Gotovo kamerno-teatarski film, koji na svojim plećima junački nose dvoje glumaca (Greta Lee i Teo Yoo) i tek malo više mesta dato još jednom - John Magaro u ulozi Norinog muža. Dva i po glumca za ceo film? Pomalo dosadnjikavo, ma koliko da su upečatljivi.  Mislim, bilo je tu još likova koji na minut-dva promiču i od kojih se mogla sastaviti zanimljiva "sporedna priča", ali je očigledno autorki bilo suviše zamorno da razvija neke paralelne sudbine, usredsređujući se (sebično?) samo na ljubavni život i iskušenija glavne junakinje. Jeste ona to lepo skockala u kadrove koji zrače nekom melanholičnom intimnošću, ali, brate, moglo je to i puno ambicioznije.

Mali film, koji pre svih mogu da podnesu romantične duše kojima je dosta holivudskog mejnstrima. Iskreno, filmova na sličnu temu, bilo je bezbroj, kako u istoriji holivudskog mejnstrima, tako i kad govorimo o nezavisnom filmu, pa je meni ovo bilo prilično dosadno. Što ne znači da ne može da se gleda...