Oppenheimer - Ozbiljna stvar

Novi Nolan je veoma ozbiljan film. Na tragu, recimo JFK, ambijenta i koncepcije kojoj ne smeta trajanja od grandoiznih tri sata. Izazovno,u ovom instant bubble-gum vremenu...

Ovaj film je i rukavica u lice Nolanovim fanovima, jer je nešto sasvim nesvakidašnje za njega. Filmovi poput Memento, Inception, Interstellar ili Batman Begins i The Dark Knight Rises svakako ne ispoljavaju ni žanrovsku ni konceptualno-fenomenološku sličnost (Tenet namerno ne spominjem) s Oppenheimer. Možda tek pomalo Dunkirk, ali samo u osnovi da je reč o filmovanju istinitog događaja, iz istorije funkcionisanja ove civilizacije... nikako po kvalitetu. Oppenheimer tu uveliko nadmašuje, uprkos nagradama koje je prethodno pomenuti pokupio.

Julius Robert Oppenheimer je jedan od najpoznatijih svetskih fizičara, a smatra se "ocem" atomske bombe. Ovo je film zasnovan na njegovoj biografiji American Prometheus, koju su napisali Kai Bird i Martin J. Sherwin, 2005. godine. Oppenhaimer je vodio tim naučnika koji su ratnih godina u Los Alamosu pravili atomsku bombu, trkajući se sa Nemcima u načinima da se dobije Drugi svetski rat. Međutim, kako je Hitler već bio pobeđen, pre nego što je bomba završena, odlučeno je da se ona "uputi" Japancima, uprkos naznakama i o njihovoj skorašnjoj predaji. Tako je nastalo strašno sećanje na Hirošimu i Nagasaki. Progonjen strahovima o sopstvenoj odgovornosti Oppenheimer je odlučno bio protiv toga da se razvija još strašnija hidrogenska bomba, što ga je stavilo na crnu listu američkih političara gladnih progona neistomišljenika čak i u tom "mirnodopskom" vremenu nadmetanja sa SSSR ko će proizvesti više oružja za masovno uništenje.

U principu, ni ovaj film ne definiše do krajnosti Oppenheimerovu ličnost. Ko je bio on - briljantan naučnik željan da uvek bude u centru pažnje, iskreni zagovornik svetskog mira ("Pa i Nobel je pronašao dinamit"), intelektualac, poliglota, levičar i ženskaroš koji je koketirao ili otvoreno podržavao komunističke ideje... Ali, Nolanov film skreće pažnju na kompleksnu ljudsku figuru koja je promenila tok naše civilizacije i okolnosti koje su dovele do toga da se (po ko zna koji put) preispitamo o svrsi svog tog znanja koje imamo i načinima koje nam nameću u nazovi-cilju poboljšanja funkcionisanja pojedinačnog ljudskog trenutka za opštu dobrobit. Zato je dragocen što ga je Nolan tako uspešno postavio. 

Tu i tamo, mogao je da film bude i još ubojitiji - kao, recimo, da u njega budu inkorporirane i realistične scene prikaza samih eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju, a ne samo one nolanovski stilizovane koje se dešavaju samo u glavi glavnog junaka. Takođe, fali bar i pisano obaveštenje na samom kraju filma šta se zaista desilo u kasnijem životu s glavnim junacima ove epske priče (a i tu ima baš interesantnih razvoja). Smatram da bi uz ove "dodatke" film još više dobije na "stamenosti", ali ko sam ja... svakako nisam ni približiti Nolanu...

Gledati. Obavezno. Kao stvar opšte kulture...