The Unbearable Weight of Massive Talent - Njegovo veličanstvo...

Ima nešto zaista sumanuto u liku i delu Nicolasa Cagea. U pozitivnom smislu. A, ovaj film jeste upravo potvrda te teze. Skoro besprekorna zabava... Uz standardnu Cage-akciju... I, pomalo, ili malo više, satire na aktuelni holivudski trenutak, to jest legendu koja se isplela oko imena ovog glumca. U trenu istorije kada se Bruce Willis oprostio od glume, a Liam Neeson snima gotovo stalno jedan te isti film, The Unbearable Weight of Massive Talent ima i dodatnu sentimentalnu vrednost. 

Nicolas Cage je Nik Cage (treba li reći da glumi samog sebe), vremešni i poprilično izanđali junak akcionih filmova, razveden i ne baš preterano uspešan kao otac jedne tinejdžerke, koji se očajnički trudi da dobije novu dostojnu ulogu i tako zaradi neki dinar/kunu. Međutim, ne ide mu baš. I onda se pojavi svetlo na kraju tunela - njegov agent mu ponudi da za miliona dolara bude svečani gost na rođendanskoj zabavi koju priređuje milijarder Javi Gutierrez (Pedro Pascal) u svom letnjikovcu na španskoj Majorci. Međutim, ispostavi se da se, osim što je veliki obožavalac Cagea, Pedro bavi i nečasnim poslovima, te da su mu na tragu agenti CIA. Oni stupaju u kontakt sa Nikom i uspeju da ga nagovore da uhodi svog domaćina za koga misle da je oteo ćerku španskog političara...

Film tu briljira u nekoliko navrata, stavljajući u prvi plan unutrašnji sukob u samom Cageu - da li da u stvarnom životu postane akcioni heroj iz svojih filmova (i tako izneveri domaćina koji ga ludo obožava) ili da se okrene i ode nazad u krhkost svog stvarnog života (u kome mu dosađuje čak i sopstveni herojski alter-ego iz doba Wild at Heart). Scenaristički i parodijski, ta "premišljanja" i jesu najbolji deo filma, bilo da rezultuju urnebesnom scenom bežanja od izmišljenih uhoda kroz tesne ulice Majorke dva "naduvana" junaka ili onom scenom u kome Cage grli i (bogme) ljubi u usta samog sebe, samo četrdesetak godina mlađeg.

Naravno, Cage ne bi bio Cage (nije sramota reći ikona B, pa čak i filmova C produkcije), da celokupno ostvarenje nema tu "patinu" svojstvenu "kičastim" ostvarenjima. Ali, to nikako ne treba da bude razlog za degradaciju ukupnog utiska, jer ono što nam je ponuđeno jeste jedan od "sladunjavih bisera" Cage-produkcije. Dodajte tome i veoma upečatljivog Pedra u ulozi problematičnog milijardera-trgovca oružjem, te sasvim umešnu režiju koju nam je ponudio Tom Gormican (tek njegov drugi film, nakon prilično OK komedije That Awkward Moment iz 2014. godine), i dobićete jedan vedar i vredan filmski ugođaj. Namenjen pre svega poštovaocima lika i dela Nicolasa, ali i onim koji će se tek upoznati s kadrovima koje nam je svih ovih godina jedna glumačka legenda podarila.