IT: Welcome to Derry i Tvrđava - sličnosti...

Nedelja je dan kada se završilo prikazivanje dve TV-serije, koje su mnogi pomno pratili na ovim prostorima (dobro, ako ćemo da cepidlačimo, IT: Welcome to Derry je premijerno prikazan u ponedeljak na HBO, u vampirsko vreme, negde oko tri posle ponoći, ali, računaćemo da je u pitanju nedelja). I dok je američka horor-serija, zapravo prednastavak filma It, snimljenog 1987. godine, srpska serija Tvrdjava govori o vremenu 1990-tih, Kninu, ratovima na ovim prostorima, pravom, istinskom hororu, hrabro i nesvakidašnje iskreno (tu ću se, za sada i zaustaviti kada govorim o ovoj seriji, nalazeći samo sličnost s ubedljivošću žanra kojim pripada delo koje kao kreatori potpisuju Andy Muschietti, Barbara Muschietti i Jason Fuchs.

Obično, prikveli nemaju snagu originala i pravljeni su prvenstveno da se na njegovo ime uzme još para. U slučaju IT: Welcome to Derry, to (TO - zanimljiva konincidencija) kao da nije slučaj (bar ne po kvalitetu). Ova serija odiše svežinom, dodajući poseban žanrovski žar filmovima It i It Chapter Two koje manje-više svi poklonici horora moraju da uvažavaju (dobro, neki mnogo više preferiraju seriju It iz 1990-te godine, ali pretpostavljam da je to prvenstveno zbog nostalgičarskog žara).  

U ovom slučaju, radnje serije dešava se 1950-tih godina, objašnjavajući kako je zlo klovna Penivajza stiglo na Zemlju. Autori su dovoljno skladno upakovali scenaristički materijal u osam epizoda serije, ponudivši prilično brutalnu viziju TV-dostignuća, čini se ne baš standardnu za nagone šireg gledališta, pošto ista obiluje s ubedljivim žanrovskim scenama koje je dižu iznad proseka. I ovaj put, kao recimo, u slučaju Stranger Things, većina glavnih protaginista su deca, tu negde na granici puberteta, ali to nipošto ne znači da je ovo serija u kojoj ne treba da besprekorno uživaju i žanrovski poklonici starijeg uzrasta. 

Ono što posebno govori o kvalitetu serije, jesu veoma upečatljivi likovi, koji su, čini mi se, i prilično ubedljivije izvajani nego oni u pomenutim "originalnim" filmovima. Tu, pre svih, mislim na veoma ubedljivog Stelana Penivajza Skarsgarda, koji, ovom ulogom, daje poseban omaž najgroznijim hororskim negativcima s velikog platna ili (TV-ekrana). Ja, donekle, nalazim kvalitativnu fenomenološku sličnost i s filmom Doctor Sleep, koji je takođe prilično dostojan nastavak legendarnog The Shining, žanrovskog remek-dela, gle, takođe snimljenog po književnom predlošku koji je napisao Stiven King.

E, sad, zašto spomenuh seriju Tvrdjava? U oba (serijska) slučaja, ove umetničke tvorevine napravljene su u pokušaju da se razumeju i osude postulati ZLA, koje se krije u ljudskom biću. Možda delujem naivno, ali to ZLO nije vezano isključivo za nacionalnu pripadnost (Srbi, Hrvati, Amerikanci, Indijanci, vanzemaljci...), pa je potrebno neprestano podsećati na opasnosti ZLA, kako bi ONO jednom, u nekoj budućnosti bilo konačno pobeđeno. U IT-slučaju, ono se ponavlja svakih 27 godina, i taman kada se učini da ga je jedna generacija konačno pobedila, ONO se, ipak, vraća. Sve dok ne naučimo, šta su strahovi i kako protiv njih da se boriš. Može li se to?

Možda, jednog dana, u nekoj boljoj budućnosti, zaista svako izgradi svoju "tvrđavu". I živi u njoj, što bi se reklo, "u mirnoj-aktivnoj koegzistenciji" s ostalim "normalnima" koji čine svet kakav bi trebalo da bude. Bez raznih klovnova Penivajza... 

... Zato ovo jesu serije, koje nadrastaju svakodnevicu...