S.E.R. - Svoboda eto rai

Baš tmuran, ponegde (ni malo suptilno) jeziv film, ispunjen tugom i samoćom mališana, tišinama...osećaj te opasanosti zidovima i žicama doma kao i hladnoća vaspitača a i samog jednog takvog sistema i odnosa prema deci nam se može uvući u srca i više nego što bi to valjalo a ni ostatak filma ne odiše nadom...čak ni poseta dečaka zoološkom vrtu ne odiše tom valjda tipičnom detinjom radošću među životinjicama, momčić samo oštro gleda zaočenog tigra...a sa ljudima koje usput sreće jedva da progovara, pa i (kratka) scena gde ljubi devojčicu u obraz mi deluje kao neprijatna No, ostaviću nešto i na vama...tek...eh, muke su žive ispratiti ovoliko tećak film. Dobar koliko i težak rani film Sergej Bodrova (oca). 

(Namerno nisam želeo da otvaram temu o simbolizmu, metafori tadašnjeg Sovjetskog Saveza i te paralele oca i sina i začaranog kruga svojevrsne izolacije sistemom više generacija naroda tog prostora, ne volim da se pravim da znam nešto (ličnije) o životu u takvom sistemu, uprkos (eventualnoj) nameri autora da kaže nešto i o tome, meni je daleko efektniji taj obični, ljudski osećaj sudbine pojedinca, u ovom slučaju malisana, no ko hoće/voli/želi, može videti i još ponesto u ovom filmu)