Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}Naslov:
Sotonski tangoGodina:
1994Žanr:
dramaTrajanje:
439 minRežija:
Béla TarrScenario:
Péter Dobai, László Krasznahorkai, Barna Mihók, Béla Tarr, Mihály VigGlavne uloge:
Éva Almássy Albert > Schmidtné (as Éva Almási Albert)
György Barkó > Iskolaigazgató
Peter Berling > Orvos
András Bodnár > Horgos Sanyi
Ica Bojár > Horgosné
Erika Bók > Estike
János Derzsi > Kráner
Péter Dobai > Százados
László feLugossy > Schmidt
Erzsébet Gaál > Halicsné
Irén Szajki > Kránerné
Putyi Horváth > Petrina (as Dr. Putyi Horváth)
Alfréd Járai > Halics
Zoltán Kamondi > Kocsmáros
Barna Mihók > Kerekes
Irén Szajki > Kránerné
Miklós Székely B. > Futaki
Mihály Vig > Irimiás
Opis:
Sátántangó je art film iz 1994. koji je režirao Béla Tarr u mađarsko-njemačko-švicarskoj koprodukciji, prema istoimenom romanu koji je napisao László Krasznahorkai. Snimljen u crno-bijeloj fotografiji, film traje preko sedam sati, a radnja se odvija oko prevaranta Irimiasa koji želi prevarom natjerati stanovnike jednog zabačenog mađarskog sela da se isele, obečavajući im bolji život. Tarr je htio snimiti film još 1985., ali mu to nije bilo dozvoljeno zbog tadašnjeg rigidnog mađarskog režima.
Obradio/la:
titlovi.com- Pogledajte slične sadržaje
- Komentari (1)
Jak daleko stad, jak blisko (1972)
drama
Middle-aged Andrzej takes a dreamlike journey to his troubled past, trying to understand his friend's suicide.
Man tänker sitt (2009)
drama
An eleven-year-old boy observes his neighborhood as its surface orderliness rots away.
Nostalghia (1983)
drama
Andrej Gorčakov je ruski pesnik, kojeg prati prevodilac Eugenia s kojom putuje Italijom istražujući život jednog ruskog kompozitora iz osamnaestog veka. U jednom drevnom banjskom gradiću sreće...
Családi tüzfészek (1979)
drama
The breakdown of the relationship of a couple by living in a flat of the husband's parents.
Za komentarisanje morate biti prijavljeni!
Translator Legend
18.03.2011. 23:38
Satantango (1994)
SATANTANGO; Sedamočasovno razmišnjanje o dosadi, propasti i bedi
By JANET MASLIN Published: October 8, 1994
Hrabre duše u pubici u sutrašnjoj rasprodatoj predstavi "Satantango" imaće dovoljno mogućnosti da razmisle o smislu sedmočasovnog trajanja filma. Da li je to deklaracija genijalnosti, ili jednostavno znači drobljenje gledalaca do potčinjavanja? Da li misli podstaknute ovim beskompromisno dugačkim filmom potpuno zauzimaju sav zamišljeni prostor koji im je dat? Da li je vreme nekako izmenjeno kad je, zahvaljujući hipnotičkim efektima oslobađajuće uspavljuće režije, vreme prisiljeno da stoji gotovo mirno?
"Satantango," sumoran, impozantan kinematografski eksperiment gdina Tara, ponekad zadovoljava velika očekivanja, ali njegova neujednačenost dozvoljava mnogim pitanjima da dopuze. Krećući se tempom koji bi odgovarao glečeru, gdin Tar razmišlja o grupi srditih lica, bednih likova čiji je poljoprivredni kolektiv zapao u propadanje, i koji sudeluju u očajničkim oblicima šikaniranja kao načinu poricanja njihovog neuspeha.
Na ovom udaljenom, neimenovanom salašu i u obližnjem gradu, likovi varaju, izdaju i špijuniraju jedni druge. Oni se takođe pripremaju da budu preseljeni kad njihov život u komuni dođe do kraja. "Nemojte me smatrati oslobodiocem," kaže jedan od njih, sažimajući preovlađujući duh utučenosti. "Gledajte me kao tužnog islednika koji istražuje zašto je sve ovako užasno kao što jeste."
Zasnovan na romanu Lasla Kražnahorkaja, mađarski film "Satantango" bio je slučajno pogrešno okarakterisan u najavi Nju Jorškog filmskog festivala kao definitivan iskaz o smrti komunizma. On predviđa kataklizmu, ali roman je objavljen 1985. godine. Činjenica je da se on ne može smatrati kao definitivan iskaz o smrti ičega, pošto on deluje na nivou paralizujuće bede i nejasnog nagoveštavanja. U ogololej, trošnoj, blatnjavoj scenografiji, gdin Tar predstavlja mikorokosmički pogled socijalnog i spiritulanog kolapsa.
Događaja u "Satantangu" je nekoliko, neki se ponavljaju u različito vreme i na različitim mestima i sa različitih tački gledanja. Usporavanjem i manipulisanjem ovih pojavljivanja dok se ne čini da su se proširila, gdin Tar stvara stanje nalik transu, dostižući ono što je jedan od mađarskih kritičara nazvao "meditacija kroz ružnoću." Kako ovaj kritičar, Andraš Balint Kovač, objašnjava ovo: " 'Satantango' ne traje dugo zato što režiser želi da nam kaže ili pokaže jako mnogo. Tar želi da kaže veoma malo i pokaže veoma malo. Ali on želi da vidimo i razumemo ono što on govori i prikazuje baš onakvo kakvo ono upravo jeste. On želi da vidimo pustošenje na dnu svega."
Pustošenje je teško izbeći. Nebo sipa dole ono što pripovedač naziva "duge jesenje kiše koje pretvaraju staze u močvare." Likovi sumorno i uzastopno komentarišu da kiša pada. Muve zuje. Pauci tkaju. Voda kaplje. Životinje riju nasumično po dvorištu. Kamera ponekad posmatra, nepomično, naizgled beskonačni vremenski period. Drugi put, gdin Tar koristi duge, duge snimke niz put kroz bezobličan predeo. Kad se glumci udaljuju od kamere u "Satantangu," režiser čeka strpljivo skoro dok oni ne dostignu do horizonta.
Efekat ovakvih metoda je saopštavanje nezaboravne praznine, čak i kad ta praznina preti da izludi gledalište. U toku jedne njegove najduže epizode, "Satantango" okuplja nekoliko utučenih likova u bezličnu kafanu gde se oni teturaju i ljuljaju i igraju pijano dok isti refren harmonika svira ponovo i ponovo i ponovo. Glavnina filma je tmurnija i kontemplativnija od ovog.
"Satantango" je raskidan u odvojene epizode, kao što je duga, nategnuta, uznemiravajuća sekvenca koja sadrži devojčicu i njeno mače. Na početku devojčica jednostavno sedi, čeka i gleda u ulaz u kuću dok vetar duva. Udara mačku. Udara jače. Počinje da se igra s mačkom, razumevajući njenu snagu nad životinjom dok film evocira enormno osećanje bespomoćnosti i napuštenosti. Izgleda da epizoda traje čitav jedan sat dok se ne završi tragedijom i razrešenjem, ali jeziva pedantnost metoda gdina Tar se isplatila.