Sandome no satsujin

U nekoj priči podseti me dati film od Hirokazu Kore-eda. U suštini meni je odličan film, čak mi je i tempo odgovarao, režija i gluma isto dobri.

Nisam čitao komentare, možda nešto ponovim. E sada dosta je sadržajan, i otvara mnoga pitanja. Ne bih dužio, ukratko.

 

Jedna od stvari koja se provlači je pravosudni sistem u Japanu ( koji je ipak kombinacija više pravosudnih sistema,  Kore-eda je tokom snimanja konsultovao i radio sa pravim tužiteljima, advokatima pa odatle akcenat i na njihov rad, itd. ), tj. krivično pravo, krivične procedure i krivične sankcije na prvom mestu.

Druga je porodica ( imaju i tu tri različite priče i dešavanja unutar svake).

Zanimljivo su i dijalozi kroz zatvorsko staklo,a bilo je u nekoliko kultnih filmova, koje je ovde iskorišćeno u druge svrhe i po mom mišljenju na dobar način.

Zanimljivi su i ti različiti pogledi, ima ih u književnosti, bili su i psihološki eksperimenti, a pre nekoliko godina, pre gledanja filma, čitah jednu knjigu rumunskog akademika baš vezano za to svako priča drugačiju priču, tj. ima različita vidjenja događaja, a svaka nova "činjenica"  može da se tumači itd.