Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaGodina:
1986Žanr:
drama, naučna fantastikaTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenario:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyOpis:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Pogledajte slične sadržaje
- Komentari filma/serije (1)
Gorod Zero (1989)
drama, misterija, komedija, naučna fantastika
Bizarna stvarnost provincijskog mesta u Rusiji, gde inženjeri osnivaju rok udruženja, sekretarice rade potpuno gole a ubistva prolaze nekažnjeno, dočekuje moskovskog inženjera Varakina, koji u čudnu...
Wojna swiatów - nastepne stulecie (1983)
naučna fantastika, triler
Sinopsis Krajem 20. veka Marsovci dolaze na Zemlju. Iron Idem, voditelj televizijskog programa Nezavisne vesti, primoran je da čita propagandne poruke. Krajem 20. veka Marsovci dolaze na Zemlju. Iron...
Sanatorium pod Klepsydra (1973)
drama, fantazija, horor
Priča prati mladog Židova koji posjećuje oca u tajnovitom sanatoriju u kojemu vrijeme ne teče normalno... Film je adaptacija zbirke pripovjedaka Brune Schulza "Sanatorij pod klepsidrom". Vlasti su...
Na srebrnym globie (1988)
drama, fantazija, naučna fantastika, avantura
Tim astronauta slijeće na nastanjivi planet i ondje osniva zajednicu. Mnogo godina kasnije jednog astronauta šalju na taj planet na kojemu postaje mesija... Film je adaptacija romana Jerzya Żuławskog.
Za komentarisanje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.