Heavy

19.08.2017. 19:09

Rediteljski prvenac vrlo dobrog James Mangold-a je priča o običnim ljudima male američke varoši, ljudima koji robuju svojim tužnim okolnostima, strahovima, kompleksima, ali i ljubavima u toj učmaloj sredini.

Centralni lik je punački Victor (uvek fenomenalni i tužno potcenjeni Pruitt Taylor Vince) koji živi sa majkom kojoj pomaže i kao kuvar u njihovom drumskom restoranu, i koji svoje dane provodi u svojim malim životnim ritualima, bez odstupanja, većeg stresa, no i bez ičega drugog što bi ga zapravo činilo stvarno živim. U restoranu sa radom počinje slatka Callie (i od napolitanki slađa Liv Tyler) u koju se, šta će drugo, Viktor momentalno zaljubljuje. Iako je Callie već u vezi, ona sa posebnom pažnjom gleda na Victora verujem prepoznavajući njegovu nežnu prirodu, te oni ostvaruju privrženi odnos, ipak ne i ljubav, tako uvezani svojim okolnostima. Sve se dodatno komplikuje sa zdravstvenim stanjem Victorove majke...

Film je bogat tišinama, melanholijom, teško je gledati sve te lance koji sputavaju do zadnjeg sve likove ovog filma. Njima je sreća uvek tu negde, blizu, nadomak, potreban je samo jedan korak, koji oni uporno ne prave, no time ovu priču drže na zemlji, prirodnu, intimnu, i upravo zbog Pruitt Taylor Vince-a podsetila me je na nezavisne filmove tog vremena, Nobody's Fool (1994), Beautiful Girls (1995) iako su oni ipak vedriji, ovde sivilo preovladava tokom čitavog filma i usamljenost likova se prilično bolno može prenositi i na gledaoca, sa nešto nade tek na samom kraju.

Od mene preporuka, uprkos svim tim sivim tonovima koji se ne smenjuju, meni je upravo taj ambijent prijao. Btw, Blondie me je oduševila svojom glumom, sjajna epizoda.