Sablja - Daleko je JFK

Završeno je emitovanje serije Sablja, o kojoj su unapred mahom pisani hvalospevi s mnogih (regionalnih) strana i pre "viđenja". Serija u čijem središtu su događaji nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, nagrađena je čak i u Kanu, gde su prikazane samo prve dve epizode (nagrada za celokupan glumački ansambl), a prikazivanje na eminentnom TV festivalu uslovilo je da njen "kontroverzni" početak emitovanja na RTS bude pomeren s početka ove godine na sam kraj. 

Sada, nakon odgledanih svih osam epizoda, sasvim decidirano mogu da kažem - serija i nije nešto posebno. Ako je posmatramo kao "zasebno umetničko delo", a ne kao "doku-dramu", što su u neku ruku autori i najavili na špici, Sablja uopšte ne stoji superiorno u odnosu na mnoga prethodna ovdašnja ostvarenja, poput recimo serije Klan iz 2020. godine, a koja čak ima i gotovo istu tematiku - uspon i pad pripadnika zemunskog i surčinskog klana, uključujući i umešanost u organizovanje političkih ubistava koja su potresla celu zemlju, od Stambolića do Đinđića. Dramaturški svi likovi i događaji u Klan, bilo stvarni ili fiktivni, mnogo bolje su iznijansirani nego u Sablja, što čini da pomenuta serija ima i mnogo veću "umetničku" težinu nego Sablja (dakle, nemojte više pričati da Sablja donosi nešto novo na ovdašnje TV ekrane - jer je priča o ubistvu premijera jednostavno - već viđena!). 

Shodno napisanom, glavni adut teoriji o "zasebnom umetničkom delu", valjda bi trebalo da bude to što su u Sablja glavni likovi koji vode celu seriju - jedna novinarka (Milica Gojković), policijski inspektor (Ljubomir Bandović) i sitni kriminalac (Lazar Tasić). Pažljivo se trudeći da ne otkrijem spojere, ipak, moram da kažem, da razrešenje njihovih sudbina nečemo dočekati ni posle osme epizode, što može da se shvati i kao potencijalni "klifhenger" kao uvod u drugu sezonu, ali sumnjam da je ikome palo da će ikad biti moguće snimati "Sablju 2", pa takvo finale, na kraju balade izaziva - razočaranje! Jednostavno, onim što je viđeno u osmoj epizodi, serija (ako je posmatramo kao "zasebno umetničko delo") nikako nije zaokružena, već taj "zbrzan kraj", ma koliko da se autori pravdali da on ima "simboličnu jačinu", jednostavno ostavlja utisak "nedorađenosti". 

Ako, pak, seriju posmatramo kao neku vrstu "doku-drame", zasnovanu i na faktografskim dešavanjima, i tu ima nekoliko slabosti koje su vidljive. Kombinacija s tri (pomenuta) glavna lika kroz koje se prelamaju sudbonosni događaji, opterećena je sporadičnim pojavljivanjem (ili nepojavljivanjem) mnogih bitnih likova koji su zaista postojali u našim životima, a koji su itekako imali ulogu u dešavanjima opisanim u Sablja. Istina, upućeni gledaoci će prepoznati neke od njih, ali i kao takvim, posvećena im je gotovo minorna pažnja, da bi uopšte bili potrebni u seriji (uostalom, valjda treba neupućenom gledaocu, ko su svi ti likovi i šta su oni stvarno predstavljali, a ne samo ređati njihova imena, ako i to, u tragediji koja nas je zadesila, a ubistvo premijera svakako to jeste). 

Jeste Sablja hrabra serija, ali u suštini ona malo šta donosi novoga po oba pitanja iz prethodnih pasusa. Jeste, gotovo svi glumci su dali sve od sebe i ostavili značajan pečat, ali scenaristički serija kao da nije odlučila u koju će stranu da se nagne s svim tim što su nam oni pružili. Dragan Mićanović kao Zoran Đinđić veoma je upečatljiv, ali čak i lik premijera je nekako nedovoljno apostrofiran u seriji koja treba da govori o njegovom ubistvu. Tako (ipak ne bih se usudio da "teoretičarski zaverno" kažem - namerno) ostajemo uskraćeni za detaljnije, pa čak i intimnije sekvence iz života samog premijera, čime bi se, verujem, gledaoci još više poistovetili s zlom sudbinom koja ga je (nas) snašla, a lik nesrećnog premijera učinili "emotivno dostupnijim".

Nažalost, ova serija, ipak, nije opravdala moja očekivanja. Da li je vaša? Ostaje pitanje šta bi, na primer, uradio jedan Oliver Stoun, autor JFK, da je kojim, izmaštanim slučajem snimao Sablja?