The Forever Purge - Najslabije "Pročišćenje"

Franšiza The Purge imala je nekoliko veoma kvalitetnih ostvarenja, otkako je snimljen prvi film 2013. godine. Usledili su The Purge: Anarchy (2014.), The Purge: Election Year (2016.) i svojevrstan prequel The First Purge (2018.). Manje više, svi delovi su imali dovoljno aduta da se izdvoje od proseka žanra, a neki su, pre svega zbog originalnosti same ideje - da se u distopijskoj SAD svake godine, jednom dnevno na 12 sati, suspenduje krivično gonjenje bilo kog zločina, uključujući i ubistvo, a sve da bi se "podanicima sistema" dozvolilo da ispolje svoje neiživljene strasti - mogli i stati rame uz rame s najboljim predstavnicima žanra.

Sad, osam godina kasnije, došao je trenutak i za još jedan nastavak franšize - The Forever Purge. Odmah treba reći - scenaristima nije bilo lako, jer svi znamo da je dobro konačno pobedilo zlo i "praznik" - "The Purge" - jeste ukinut, a zli establišment koji ga je proglasio - zbačen je s vlasti. U prethodnom filmu franšize čak smo imali svojevrstan "Prequel", da vidimo kako je bilo u vremenu kada je ovaj "praznik" prvi put uveden. E, sada, u novom filmu, a sve da bi se nastavila franšiza, neko je došao na ingenioznu ideju da "The Purge" ponovo bude uveden na teritoriji cele SAD (koja, uzgred uopšte ne liči na neku distopijsku, već na ovu sadašnju ili "skorosadašnju").

Radnja filma dešava se u nekakvom gradiću bizu američko-meksičke granice, gde su se imigrantski umuvali i zaljubljeni meksički par Adela i Huan. Tokom filma ispostaviće se da su oni, zapravo, pobegli od osvete pripadnika meksičkog narko-kartela, i da zbog toga ona rukuje oružjem kao da je ženski "James Bond", ali dobro, to i nije tako važno za nastavak priče...

E, pa, on radi na ranču kod bogate teksaške porodice, dok ona radi u lokalnoj mesari. I život im manje-više teče ustaljenim tokom, sve dok ne dođe do ponovnog uvođenja inkriminisanog pravila da je svaki zločin dozvoljen u toku narednih 12 sati. E, ali kada prođe tih 12 sati, zločini ne prestaju, već krv nastavlja da curi na sve strane, ljudi su pomahnitali, a prvi na meti su predstavnici bogatuna i onih druge puti osim bele (u ovom slučaju najviše Meksikanci". Tačnije, ponovno uvođenje "The Purge" dana, iskorišćeno je za početak ustanka belih suprematista na području cele zemlje. Na našim junacima je da se dokopaju velikodušno otvorenih granica Meksika ili Kanade, u roku od sledećih šest sati...

Ovakav film, zapravo, i nije horor u pravom smislu te reči. Distopijski nije uopšte, SF još manje, a kao da su autori želeli da napravi moderni akcioni-vestern. Čak i uz ovakav, prilično labavo postavljen sinopsis, krajnje diskutabilnih društveno-socioloških meritorija (uz jasnu asocijaciju na "trampovsku opasnost"), možda bi i mogao da prođe, da sama izvedba nije dodatno šuplja nesnalaženjem u vremenu i prostoru. Tako smo dobili dve gotovo zasebne polovine filma, od kojih u prvoj pratimo dešavanja u pomenutom meksičkom gradiću, dok u drugoj polovini gledamo šta se dešava u El Pasu, gradu na američko-meksičkoj granici, gde se pojavljuju neki totalno novi likovi, dok oni iz prvog dela bivaju totalno zaboravljeni (osim glavne petorke). Tako čak imamo i dva glavna negativca, u dva dela filma. To "iščeznuće" jednih i "iznenadno pojavljivanje" drugih likova, nikako ne može biti odlika koncentrisano napisanog scenarija. Kada se svemu doda i gotovo "patetično" moraliziranje "dobrih momaka" tokom trajanja celog filma, dolazimo do toga da posle The Forever Purge zaista ostaje "prilično sladunjav brzozaboravljajući ukus šarene laže". 

Reditelj Everardo Gout snimio je svoj prvi dugometražni film nakon deset godina i Días de gracia. U međuvremenu se izdržavao u Holivudu snimavši epizode nekoliko TV serija. Što je prvenstveno vidljivo i u slučaju The Forever Purge, taj epizodni-narativ, jednostavno, ovakav kakav jeste, nije nešto što bi moglo da stane rame-uz-rame s ostalim filmovima franšize. Zato, ako već volite ideju "The Purge" ovaj film možete i da zanemarite...