Tenet - Principijelno nerazumljivo

Dugo najavljivani filmski poduhvat koji je korona tumbala tamo-amo, prvi je veliki blokbaster kojim je označen povratak velikih projekcija u ovaj svet. Pandemija je prošla (ili nije) i ponovo smo u mogućnosti da uživamo u pokretnim slikama na velikom platnu. Šest meseci je prošlo, i to bi valjalo proslaviti...

A, da li je Tenet za slavlje? Ne znam, ali čini mi se da bi se i najtvrdokorniji poklonici čoveka zvanog Christopher Nolan ovde zamislili... Jer, ako je osnovna misao započeta u Memento, a nastavljena kroz Inception i Interstellar, očekivalo se da njegovo novo ostvarenje, praćeno silnom marketinškom halabukom, bude kruna njegove SF-misli. Umesto toga, dobijeno je po mom skromnom mišljenju 150-minuta dugo lamentiranje samom sebi, koje nipošto ne bi smelo da se nazove remek-delom.

Od same najave filma u medijima, nije baš jasno bilo šta je sinopsis ovog filma. Čak je i naslov bio više nego čudan - reč koja u principu nije poznata nikome. Ili, skoro nikome. Tek poneke šture rečenice pokušale su da opišu ono što nas čeka, a sada, nakon odgledanih 150 minuta, jasno je i zašto - mnogo toga u filmu je nerazumljivo, pa bi neukim "opisivačima" zaista bilo i teško da unapred objasne šta se tu uopšte događa i o čemu  je film uopšte. A, da ne bi u zagradi na špici napisano "Tenet (Princip)" ne bi ni saznali šta to uopšte znači.

Dakle - "Princip"!

Pojednostavljeno - glavni lik u filmu je bezimeni crnac (za koga tek na kraju saznajemo da se poistovećuje s nazivom - "Protagonist"), pripadnik američkih specijalnih snaga. Na početku filma on se nađe u središtu terorističkog napada na Kijevsku operu, a u čijoj je pozadini zapravo potraga za misterioznim artefaktom koji ima i krucijalnu važnost za ceo film. Zapravo, ima nekoliko tih artefakata, koje za račun ljudske civilizacije iz budućnosti skuplja ozloglašeni diler oružja iz našeg vremena. On je Rus (ili Ukrajinac?) i ima ženu plavušu koja je vrhunski poznavalac umetničkih slika, ali mu je utrapila falsifikat Gojine slike i zato ju je zamrzeo, ali uprkos tome ne želi da joj da slobodu da ga napusti. Naš junak (Protagonist) pomalo se zaljubi u nju, dok nastoji da osujeti prevejanog Rusa (Ukrajinca) u prikupljanju svih artefakata, čijim se kompletiranjem, zapravo gradi mašina koja će uništiti naš svet, a to zapravo po nalogu ljudi iz budućnosti, koji su ozlojeđeni načinom na koji njihovi preci (to jest mi) upravljaju svetom što će rezultirati i devastiranjem njihovog. 

(Vidi, ovako prepričano, čak i ima nekog smisla...)

U celu tu gungulu umešano je još mnogo priča o "vremenskim paradoksima" i "reverzibilnosti vremena", tako da izgleda da bi gledalac morao da poznaje "u mali prst" teoriju kvantne fizike da bi uopšte znao da li ima smisla sve ono o čemu nam Nolan pripoveda... ili se, što se meni neukom čini zagubio negde na pola puta. Tako mi se čini da to neprekidno "pokušavanje shvatanja" mnogo češće izaziva zamor kod običnog gledaoca, pa tamo negde, otprilike nakon dva sata trajanja filma, a pre presudne bitke u filmu (ko protiv koga uopšte?) digne ruke od svega i samo želi da se film završi - na ovaj ili onaj način. 

Previše akcionih vratolomija u CGI fazonu smeta "filosofskoj potki" koja bi, eventualno mogla da se izvuče iz Nolanove premise. Takođe, previše je likova u filmu čija se svrha baš i ne vidi, čak ni u naznakama, da bi opravdali važnost koju im kroz trajanje dodeljuje reditelj. Generalno, čini mi se da bi "pojednostavljeni Tenet" mnogo bolje prošao kao novi film o Jamesu Bondu, nego ovako. 

Sve u svemu - ćao Nolane - ovaj put nisi za dugo sećanje...