Gundala - Teorija haosa

Svaki novi superherojski film treba da izazove pažnju, a pogotovo ako dolazi iz neke "egzotične" kinematografije. Gundala jeste upravo takvo ostvarenje, indonežanski odgovor na rastuću potrebu za maskiranom osobom koja će spasiti svet svojom hrabrošću, časnošću i, naravno, bespogovornim znanjem borilačkih veština. E, sad, što Gundala i nije baš najpametnije realizovan projekat, stvar je poimanja filmadžijskog znanja i ambicija. Iako, verovatno, začetnik jedne "egzotične" franšize, ovaj indonežanski superheroj nikako nije neko ko bi, recimo, opravdao svoje postojanje u sledećoj inkarnaciji The Avengers.

Sancaka je dete kome je otac ubijen prilikom štrajka radnika, a majka jedne noći samo nestala. Drčan i nezaštićen, nalazi na starijeg dečaka - lutalicu, koji mu pomaže da se izbori s lokalnim huliganima. On ga i poduči osnovnim načinima opstanka na ulici, uključujući i sinhronu makljažu. Kada Sancaka ostane sam, ne uspevši da se ukrca u voz koji njegovog prijatelja odvodi u neku drugu budućnost, primoran je da se sam snalazi na ulicama velegrada. Tumarajući njima, nailazi na onu istu klinačku bandu i bežeći od njih, nabasa na skupa kola u čijoj unutrašnjosti su otmeni čovek i žena. Karta za bolju budućnost je sad i pred njim...

I, to je, otprilike prva polovina filma. Da je tu kraj, reklo bi se - simpatičan omladinski film, mešavina The Karate Kid i Slumdog Millionaire. Međutim, teorija haosa onda uzima svoj zamah. Bez nekom naročitog objašnjenja, Sancaka odrasta u mladića kome udarci groma daju superherojsku snagu. Slike se nižu bez nekog naročitog narativnog smisla. Tabanje tamo - tabanje vamo. Čak se i "glavni zaplet", u kome lokalni tajkun proizvodi neki otrov koji će navodno ubrizgati trudnicama putem pirinča koje pojedu (!?!) i od njihovih budućih beba stvoriti pokoljenja bez ikakvih moralnih vrednosti, doslovno rasprskava pred sijaset "podzapleta" u kojima je jako teško "pohvatati konce" šta će oni uopšte tu. Tako da Gundala na kraju ne ostane baš preterano smisleno ostvarenje, već galimatijas likova koji uopšte nisu ni bili potrebni da bi se ovaj film mogao podnošljivim i nazvati. 

Ipak, ovo ostvarenje ne treba potpuno odbaciti. Ma koliko izgledalo besmisleno sve to što vidimo, ako ništa drugo, onda zbog svoje "plemenite naivnosti" da je bolje društvo moguće. Uostalom, Gundala jeste prvi film nečega što se zove "Bumilangit Cinematic Universe", indonežanska varijanta "Marvel Cinematic Universe", pokušaja da se filmski populariše nekada izuzetno razvijeno tržište stripova u ovoj zemlji. "Bumilangit" i jeste izdavačka kuća, u čijem se portfoliju nalazi više od 500 superheroja, pa, ko zna, možda je Gundala samo prvi filmski junak tog podneblja koji mora da preleži dečje bolesti. Videćemo u budućnosti...

... Samo šteta što već sad nije bilo bar malo više "scenarističke ozbiljnosti"...

Reditelj Joko Anwar do sada je uglavnom filmofilima bio poznat po hororima tipa Pengabdi Setan, Modus Anomali ili Pintu Terlarang. Da je bar zadržao prizvuk tih atmosfera i sad...