Gretel & Hansel - Najdosadnija horor bajka ikada

Ako bi trebalo oceniti ovaj film, onda svaka kritika mora da padne u vodu pred onim što je napisao izvesni Mark Kennedy, novinar Associated Press. Da parafraziram - on smatra da bi mnogo učinkovitije bilo da je 90 minuta ovog filma sažetu u video spot za neku pesmu koju izvode Marilyn Manson ili Ozzy Osbourne, u trajanju od tri minuta!

Ja, zaista, dosadniji horor odavno nisam gledao. Ako, ikada i jesam. Kao da je neki frik vizuelnog eksperimenta odlučio da se poigra s živcima publike. Crno je gore, crno je dole, što bi se reklo. Visoko stilizovana arogancija, bez osećanja za gledaočev doživljaj. Svaki kadar "umire" u lepoti, histerično narcisoidno samodopadljiv. Ovo nije film, ovo je "konceptualna persiflaža". Film koji se reklamira time da nije u pitanju bajka, već  pravi horor. I, zaista, bolje da su se držali bajke, nego što su nam ponudili horor od filma. Reditelj Osgood Perkins i u svoja prethodna dva filma koketirao je s žanrom (I Am the Pretty Thing That Lives in the House, February), ali nije stekao zavidnije ime ni u Holivudu, a kamoli u ostatku sveta. S ovom ekranizacijom Braće Grim, sasvim sigurno, neće bolje proći.

Marica je devojka u (rekao bih) svojim 20-tim godinama. Njen brat ima (rekao bih) desetak. Žive u siromaštvu s majkom, koja, kad definitivno pošandrca, istera ih iz kuće. Oca ne spominju, i već je to sumnjiv početak u odnosu na bajku. Tako sestra i brat noće u jednoj napuštenoj kući, gde ih iznenada pojuri neka nedefinisana utvara, kojoj, još iznenadnije, neki crnac spuca strelu u sred čela i tako ih spasi. Onda brat i sestra odu dalje i duboko u šumi, želeći da dođu do čargara na koje ih je crnac-vitez uputio, ali nabasaju na dobro znanu veštičju kuću, s brdom hrane. Ostalo znate...

... mada je u stvari sve to što će slediti toliko dosadno, da ne vredi prepričavati.

Tek, kraj ostavlja mogućnost nastavka, što, iskreno se nadam, nikad se neće desiti...

Jedino, zapravo, što u ovom pokušaju filma donekle može biti interesanto jeste pojave glavne glumice po imenu Sophia Lillis (Beverly Marsh iz It Chapter Two). Ona ima harizmu potrebnu za zvezdu, ali čini se da je još mimoilaze upečatljivije uloge. Šteta što joj ovde nije data veća sloboda da se izrazi, jer, jednostavno, scenario nije dopuštao da se od jedne vanvremenske bajke načini bar pristojan film.

Uostalom, ako vam je već do modernih verzija "Ivice i Marice" podsetite se Hansel & Gretel: Witch Hunters. Mnogo ćete se "žanrovskije" i bolje provesti...