Scary Stories to Tell in the Dark - Del Toro protiv Tarantina

Nekako u isto vreme pojavila su se dva filma koja govore o 1968. godini. Svaki na svoj način provokativan, žanrovski potpuno različiti, ali zgodni za upoređivanje...

... O čemu ovde, nažalost, neće biti reči...

...Samo ću reći da je del Toro, u ulozi producenta, obavio mnogo "muškije" posao nego Tarantino, u ulozi reditelja...

André Øvredal, norveški reditelj na privremenom radu u Holivudu, koji iza sebe ima žanrovski ubedljive (The Autopsy of Jane Doe i Trolljegeren), ni ovaj put nije omanuo. Njegove Scary Stories to Tell in the Dark na tragu su ItStranger Things, eksploatišući povećanu zanimaciju svetske javnosti za tkz. tinejdž-hororom. Kada se tome doda da su scenaristi imali i prilično "kultni" (bar za SAD) literarni predložak, čiji je autor Alvin Schwartz, a da je pomenuti del Toro producent - stvar teško da je mogla da omane.

Troje tinejdžera, drugara iz škole, plus, jedan mladi Latinoamerikanac, koji se u svojim kolima našao u njihovom gradu, nađu se u sred strašnih zbivanja usled "čačkanja" napuštene kuće u kojoj su se nekada davno desile neke "još strašnije stvari" - jedna devojka je završila u ludnici, a knjiga koju je pisala ostala je da skuplja prašinu, sve dok je nije našla ta radoznala tinejdžerka. E, pa ta knjiga jeste ona "koja se sama piše", a besna zbog napuštanja svog staništa, odlučuje da se na jezovit način osveti zbunjenim tinejdžerima.

Autori ovu, naizgled, prilično već dosta puta ispričane priče, koriste da mnoštvom "podmotiva" zaokruže i "nostalgični" osvrt na vremena kada je Nikson postajao američki predsednik, hipiji ustajali protiv rata u Vijetnamu, a kod dobrog dela Amerikanaca još vladale rasne predrasude...

E, zbog svih tih "podmotiva", ovaj horor nadrasta svoju osnovnu žanrovsku odrednicu i sasvim upečatljivo može da se gleda, čak iako niste strastveni poklonik žanra. Možda neko, nakon odgledanog i postane... 

...A, to je već nešto...

  • Komentari (2)

Za komentarisanje morate biti prijavljeni!

  • ar8c
    Active member
    23.08.2019. 17:27
    Nemam želju da se bavim kvalitetom recenzija, a posebno ukusom i ličnim viđenjem bilo čega. Ono što ipak ne mogu da shvatim kod recenzenta jeste abnormalna upotreba navodnika bukvalno u svakoj objavljenoj recenziji zbog čega i čitanje istih postaje teško i potpuno obesmišljeno.Pravopis je jasan, kao i upotreba navodnika u rečenicama, a pojačano korišćenje istih ima uporište ukoliko se (povremeno) želi biti ironičan ili sarkastičan. Kod dotičnog recenzenta svaki tekst postaje parodija samog sebe, a najbolji primer jeste upravo ovaj koga komentarišem i koji sadrži toliko navodnika da ih je teško i prebrojati. Čemu sve to?Ako je za utehu, makar je izostala već uobičajena završna rečenica koja se servira u formi pitanja za čitalački auditorijum, na koju obično ne stigne nikakav odgovor.Dobronameran savet: Pogledati kako to radi kolega Robin12345
  • denamo
    eXtreme member
    22.08.2019. 23:27
    E ovo je već recenzija! Besmislen uvod koji kroz lakšu dozu seksizma i dosta pravopisnih grešaka, od del Tora, preko del Tota, kroz pokoje "čačkanje kuće" i "sasvim upečatljivo gledanje" vodi ka ničemu... O čemu ovdje, nažalost, neće biti riječi.