Ma - Ma(lo) falilo...

Malo je falilo pa da ovo bude baš/baš dobar dobar horor. Atmosfera je tu, Octavia Spencer u ulozi pomahnitale keve je odlična, čak je i scenario manje-više žanrovski prilično originalan...

Nekako bi se sve moglo metaforički preneti na kombinaciju Get Out i The Shining, uz omaž Kathy Bates i Misery, jer je ovo kvalitetna priča o ćerki i mami koje dolaze u majčin rodni grad, gde se ćerka upoznaje s novim društvom u srednoj školi, a glavna zanimacija im je da saleću ljude ispred prodavnica i mole ih da im kupe alkoholna pića, pa tako nabasaju i na misterioznu crnkinju koja im udovoljava da bi ih namamila u svoju kuću, obećavajući im beskrajne zabave, a zapravo...

Nekako, ipak, nakon odgledanog, ostaje utisak da je ma(lo) falilo da se ova priča svrsta u sam vrh žanra. Ne bih mogao tačno reći šta... Možda Octavia, ipak, nije Jack Nicholson, a možda ni Juliette Lewis nije Shelley Duvall (mada mi zaista i fizički sliče). Ono što je, svakako, drugačije i vredno hvale u filmu jeste ta "atmosferičnost", gde pravi horor počinje tek tamo negde u poslednjoj trećini filma, kada Octavijino ludilo dolazi do izražaja, glumeći do tada u sasvim smernoj tinejdžerskoj dramici...

U svakom slučaju, reditelj Tate Taylor ponovo je zaintrigirao, kao i u prethodnim svojim filmovima (The Girl on the Train, Get on Up, The Help, Pretty Ugly People)

... Možda, ipak, da se do kraja istrajalo na "totalnoj originalnosti"...