Serenity - Odavno me nije...

... nešto tako oduševilo, a što su svetski filmski kritičari mahom ispljuvali...

Zaista, veoma su retki oni koji uopšte bilo šta pohvalno kažu ili napišu o ovom filmu (ocene: IMDB-5,1, Rottentomatoes - 21 odsto, Metacritic - 38), ali, apsolutno ne vidim zašto su se toliko ostrvili. Dobro, dozvoljavam da nekome ne leži taj "fantasy-mistični-triler-drama" fazon, ali, brate - sve to je uklopljeno tako da izazove pravu nostalgiju za starom dobrom - noire atmosferom, da je veliki greh tvrditi da ovde apsolutno ništa ne valja.

Kad tome dodate još da glavnu ulogu tumači Matthew McConaughey, a da je tu, doduše prvenstveno kao "ukras" za muški deo i Anne Hathaway, šta ćete više...

Prvi deo filma protiče baš u toj trilerskoj atmosferi, u obalskom gradiću u nekoj bestragiji, gde Matthew dokolicu ubija vodeći turiste na pecanje. On je opsednut hvatanjem velike tune, koja za njega predstavlja mistični odgovor na sve životne nedaće koje su ga strefile. Ernest Hemingway u modernoj formi! Zar je to malo, vi razmaženi kritičari?

U tom i takvom svetu, pod užarenim suncem, plavim okeanskim dubinama, potocima ruma i egzotičnim "prodavačicama ljubavi", iznenada se pojavljuje lepa Anne, s jedinom molbom za svoju bivšu ljubav - preplanulog mišićavog kapetana brodića "Serenity" - da ubije njenog muža koji godinama zlostavlja nju i njihovo zajedničko dete...

Naravno, ima tu još mnogo isto tako "provokativno zaobljenih" likova i događaja, da se napetost oseća do poslednjeg kadra. Uostalom, odlika starih dobrih filmova i jeste postojanje tih "do poslednjeg daha" scena, u kojima "tvist" dolazi na kraju, držeći gledaočevu motivaciju za gledanje do granica "pucanja". 

"Serenity" = "Spokojnost"...

... film koji nadrasta žanr, postajući metafizičko osveženje u hladnim danima koji su oko nas...

... samo budite spremni da zaplovite!