Kuhinja

Tokom prethodne godine jedna serija prikazivana na nekoj od srpskih televizija izdvojila se iz standardne ponude, prilično dosadne ponude. Ruska "Kuhinja" predstavlja pravo osveženje u ponudi, jer to je serija koja se gleda i prepričava, popularna kako kod tinejdžera, tako i kod onih starijih.

Ako mislite da preterujemo, proverite na nekom od internet foruma, gde se uveliko vode žive diskusije o ovoj seriji, tako iznenada banuloj na domaće televizije, na kojima uveliko preovladavaju američke krimi forme i sitkomi barabar sa latino-američkim, indijskim ili turskim sapunicama.

E, pa zašto je "Kuhinja" takav fenomen?

Ova serija snimana je od 2012. godine do 2016. godine, a njena radnja prati zaposlene u moskovskom elitnom restoranu francuske kuhinje "Klod Mone". Tu negde može i da se pronađe veza s aktuelnim TV-interesovanjima ovdašnjih, ali i svetskih trendova, omeđenih kroz pakleni trougao "Džejmi Oliver-Saša Mišić-svi oni kuvari sa 24 Kitchen". Dakle, samom idejom za seriju pogođena je srž - dobra hrana, ekskluzivni restorani, ali i ljubavne intrige.
Do sada je snimljeno šest sezona "Kuhinje", po 20 epizoda i jedan igrani film (koji služi kao vezivno tkivo između treće i četvrte sezone).

Takođe, od novembra 2016. godine, u Rusije je počelo emitovanje i serije "Hotel Eleon", koja treba da bude svojevrstan nastavak "Kuhinje", ali bez nekih od najznačajnijih likova, kao što je, na primer, Viktor Vitja Barinov, brkati sredovečni šef kuhinje. On voli da popije, dva puta se ženio i razvodio, opsednut je fudbalskim klubom "Spartak", voli da se kocka i nije baš bio preterano brižan roditelj svojoj deci, a kuče-lutalicu, koje hrani ispred svog restorana nazvao je po imenu svoje druge žene.

Pored njega, kroz seriju promiče još sijaset živopisnih likova, svi manje-više krajnje simpatični čak i u svojoj životnoj nesavršenosti, od zgodnog mladog ženskaroša kelnera-kuvara Maksa, preko njegovog drugara barmena Kostje, smotanog zamenika šefa kuhinje Ljove, spadala kuvara Senje i Feđe, koji zbijaju grube šale i vole da ponekad "zature" neku robu iz restorana, do Dmitrija Nagijeva, jednog od najpopularnijih ruskih šou-mena, koji u seriji glumi ćelavog i tetoviranog nabildovanog vlasnika "Klod Monea", ironično predstavljući nam se svojim pravim imenom i prezimenom. Naravno, tu je i najrazličitiji spektar ženskih likova, od Viktorije Vike Gončarove, glavne menadžerke restorana, a Vitjine bivše svastike, stalno u ljubavnim raspravama sa već pomenutim Maksom, preko malene kelnerice Nastje, zaluđenice za vegetarijansku ishranu i borca za prava životinja koja je zbog toga napustila roditeljsku kuću jer je je otac oligarh koji je bogatstvo stvorio u svojoj fabrici - kobasica, pa do Katje, Vitjine ćerke, koju nije video nekoliko godina, a koja se sada vratila u "njegov" restoran jer je u međuvremenu postala stručnjak za molekularnu kuhinju, "diplomiravši" u Parizu...

U novoj postavci "Hotela Eleon", jedna od najznačajnjih uloga igra i srpski glumac Miloš Biković, pa ne sumnjamo da će zbog toga i "Hotel Eleon" biti veoma popularan na ovim prostorima. Ipak, da "stari" fanovi ne budu razočarani, producenti su najavili za 2017- godinu i celovečernji film "Kuhinja: Poslednje uporište", u kome treba konačno da se objasni šta se, zapravo, desilo sa svim tim (dragim) likovima kojih nema u novoj seriji.

Legenda kaže da su sva jela koja se pojavljuju u seriji zaista spremljena za tu priliku, samo od strane profesionalnih kuvara. Serija obiluje humorom, ali i funkcionalnom kompjuterskom grafikom, što još više pojačava emociju kojom ceo projekat odiše. Na kraju svake epizode, iz off-a se čuje "glas razuma", koji saopštava važne životne pouke u vezi događaja iz emitovane epizode, čime se još više naglašava "prisnost" između gledalaca i samih likova.

A, kao šlag na tortu dolazi i upotreba zaista odličnih muzičkih numera, rado slušanih u različitim generacijama, od večitih "Earth, Wind & Fire", Nine Simon, Ime Sumak i "Village People", pa do Beyonce, Enya, "R.E.M", "A-Ha" i Boba Dilana...
U svakom slučaju, ovo nije serija samo za ljubitelje ruskih filmskih i televizijskih ostvarenja, već je, pre svega, proizvod koji "štipa za oči", izazivajući onu staru dobru jezu čekanja dok se ne emituje sledeća epizoda. Srećom, ovo je doba interneta, pa se čovek lako snađe...